2013. ДЕВОЈКЕ, ЖЕНЕ, МАЈКЕ

На почетку ове беседе девојкама, женама и мајкама цитираћу део текста из књиге БЛАГО ЦАРА РАДОВАНА од Јована Дучића, а на корист свих горе поменутих, и не само њих, већ и свих породица које су у кризи и пред разводима, а на основу неразумевања жене и мајке. Зато и препоручујем да се купује ова књига за себе и као поклони за рођендане и сличне манифестације. Ја молим аутора и уредника да ми опрости моју дрскост да део ове књиге презентујем на овај начин, али само на корист жена и мајки и добробит целог човечанства како у Србији тако и у целом свету. Цитирам :

О ЉУБАВИ

Љубавници су највећи утописти, а љубав је највећа утопија. Заљубљени се данас очајно воле, као што сутра могу да се очајно омрзну; а они се омрзну без стварног повода, као што су се заволели без стварног разлога. У љубави не страдају само људи који су меког срца, него, напротив, највећма страдају баш они који место срца уносе своју грубу себичност, свирепу жељу да освоје, и потребу да деспотски завладају. Љубав је сведочанство здравог спола и дубоког морала: јер за љубав треба имати пре свега много физичке силе и неизмерно много доброте. Љубав је доказ интелигенције, јер човек без идеја и простак без васпитања, не могу бити заљубљени, пошто је љубав највећа мудрост и најфинија душевност. Младост и љубав, то је све што има живот. Остатак живота човек проживи само од успомена на своју младост и на своју љубав; и човек би све доцније среће и тријумфе дао за некадашњу обест младости и некадашње фантазије љубави. Љубав је чак и херојство јер тражи жртве. Љубав је, најзад, и највиши продукт културе. Жена није више женка него личност, значи многострука лепота: уметничко дело, душа и дух. Уосталом, жена не зна да поштује, него да воли. Жене не траже ни да ви њих поштујете, него да их волите. Све жене воле богаташе, јер је жена увек сиромах. Паметних се боје; даровите сматрају полумахните. Шпањолке и Талијанке загорче човеку живот љубомором, Гркиња својом себичношћу, Рускиња својим лудим прохтевима, Немица што брзо одебља, и Српкиња што никад не сазре. Францускиња је данас најпотпунија жена у њеној љубави за човека. Она од природе има и собом доноси човеку: конверзацију, грацију, забавност, храброст, женскост, расност. Она је човеку најбоља љубавница и друг и сарадник и кад није супруга. Човек је по природи насилник, а жена по природи иде у сусрет насиљу. Зато се жена често лако даје, али се лако не заљубљује. Човек никад не зна кад га жена воли. Он увек тражи да то сазна по спољним знацима, које, међутим, жена намерно изврће, јер је интрига њеног спола увек главни део њене љубави. Жена се претвара и лаже, и кад љуби и кад не љуби. Човек, уопште, не познаје жене, јер је без интуиције, гломазан, самовољан, одвећ притиснут послом , и одвећ заузет другим људима. Жена гледа у човеку противника и тирана, и онда кад га највећма воли; зато никад не губи из вида његове слабости, којима се у тој борби она служи већма него својом снагом.Већ с првим погледом, она једног човека или мрзи, или воли, али није никад према њему равнодушна. Жене су потпуно отворене само према оним за које унапред знају да све праштају. Зато и мање рђаве жене, често чак и потпуно добре жене, јуре за рђавим људима. Човек и жена су не само два различита, него и два потпуно непријатељска спола. Доказ, што се све међу њима решава борбом. Има врло мало света срећног у љубави, Љубав направи више несрећних него срећних, и више беде него радости. Непомућена срећа у љубави то је не тражити од жене верност. Најсвирепији у љубави, то су Латини, и то најпреТалијани и Шпањолци. Рус не убија неверну жену него обеси самог себе; а Србин је љубоморан само кад је непросвећен. Турци су љубоморни као гориле, а Арапи као кобре. Немци од љубоморе направе питање како би имали прилику да се с неким потуку, и једно другим одсеку уши и носеве. Енглез није љубоморан јер поштује жену, гледајући у њој и сестру и мајку, а не само љубавницу. Американац није љубоморан, јер већма цени своје време и своје здравље него своју жену. Грк није љубоморан. Зато је љубоморан човек морални идиот, а љубоморна жена је гора и опаснија од прељубнице. Само жена која воли човека у човеку, усели се цела у његову личност, као војска у неку тврђаву. То су жене с пуно мајчине неге и сестринске нежности, најређи пријатељи човекови, жене арханђели. Први знак љубави једне жене, то је кад жели да се осами и издвоји од света. Жена опрашта човеку све погрешке према њој, али не опрашта ни најбољу ствар учињену због друге жене. Зато ко хоће да упозна жену, треба да је пре свега пусти да се показује каква јесте. Она искрено верује да је човек воли само онда кад због ње пати, и кад у њу стално сумња. За њу спокојан човек изгледа равнодушан и леден. Цела борба жене са човеком јесте у томе што жена хоће само да сачува свој лични интегритет: ако је добра, да остане добра; ако је рђава, да остане рђава; ако вас не воли, да вас одалечи и искористи; а ако вас воли, да вам се дадне и да се за вас жртвује. Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека. Три ствари увек иду заједно: младост, лепота, љубав. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог.

О ЖЕНИ

Жена је добра само кад воли; али кад воли, она је виша од човека. Код жене је урођено да вара на мало и на велико, свесно и несвесно, намерно и ненамерно, а врло често и без икакве зле намере, и чак сасвим из најбоље намере: у највише случајева, само да би се већма допала. Млада жена има искуство старије жене, и сву радозналост и лежерност девојчице. Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума. Жена нема осећања одговорности као ни дете; и она се брани сузама, а не разуверавањем. Али и кад моли за опроштење, то не значи да признаје кривицу него избегава грубе сцене. Лаж је њено обично оружје и обично уточиште, чак и најбољих међу женама. Жена је толико гипка и прилагодљива, да, после два сусрета са неким човеком, тачно зна какву он жену воли. Жене не могу да не варају и кад су најзаљубљеније. Никад не питајте жену да вам каже нешто од своје прошлости. Жена живи с дана на дан. Човек воли љубав-бол, а жена воли љубав-радост. Жене које воле љубав-бол, то су обично жене које су природом одређене мајке. Жене које не трбе никакав бол у љубави, то су оне које не воле ни децу, ни матeринство. Зато девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни дoбра мајка. Жена воли лежерне људе јер јој они праштају њене лежерности, радозналости; и воли порочне, јер се жене дају за порок а не за врлину. Жена никад не види једног човека у целини, него увек у детаљу: да лепо пева, или лепо игра, или лепо свира, или се лепо облачи, или се лепо понаша; или најзад, да има успеха у друштву или успаха код жена. Незнање женино иде до глупости. Оне нису у стању да сачекају ни одговор на питање које вам саме поставе. Жена постаје неверна најчешће кад је то најмање мислила, а често и кад то није ни желела. Жена пада из разних узрока: из љубави, из досаде, из страсти физичке, из сујете, из слабости воље, из интереса материјалног, из маније, из первезије, из освете. Жена која падне у порок, уопште није толико развратна колико је слаба. Жена воли своје дете и кад је рђаво и ружно; и она љуби уста мужа, и кад је по цео дан на та уста говорио лажи и погрде. Она иде за човеком и кад је развратник, и помаже га и кад је распикућа. Францускиња је у свему жена Французова: смела, позитивна, духовита, каћиперка, с пуно свиле и пудера, и перја, и кармина. Францускиња се даје најдуховитијем; Талијанка тражи сентименталност и паре; Рускиња се даје за парадокс и лудост; Енглескиња се даје џентлмену који је дискретан и первезан, и који се пуно смеје; Српкиња се даје ономе ко је превари; Немица се даје музиканту и коњанику; Шпањолка се даје и сад своме исповеднику. Ништа не упропасти љубав колико човекова претерана доброта. Да вас воли женски, морате с њом поступати мушки. Треба бити тиранин, али добар, онакав каквог је Ренан тражио за господара државе. Жена треба да види јачи спол од свог, јер не воли мученика у љубави, чак ни добротвора, него завереника и разбојника. Жена вас највише воли кад има да она прашта вама, а не ви њој. Пред великом добротом човека, жена губи сполни осећај на којем је код ње много сазидано; а само снага човекове воље изазива снагу њеног спола. Жена је по природи створење зло, сујетно и болесно. Једино што жена има велико, то је моћ да нам понекад дадне илузију како је сасвим друкча него што јесте. Човек заљубљен одмах мисли како своју срећу да подели, а жена мисли како да своју срећу удвостручи. Увек је за жену први човек једини њен прави човек, чак и кад престане да га воли. Жена опрашта али не заборавља; човек заборави и кад не опрости. Човек има детињство, мадићство и старост; а жена до краја остане дете, и, као дете, све сматра играчком. У погледу карактера, постоје три врсте жена: супруга, робиња и одметник. Ако није супруга свога мужа, она је увек неког другог човека, и овог ће човека тражити докле га не нађе, а често остаће му верна и часна, и када није његова жена. Жена без сопствене воље и персоналности, то је жена створена робиња; она је сенка једног или другог човека, или чак обојице уједно, увек мученица и увек жртва. А жена одметник, то је егоиста која не воли никог, нити је ико воли. Не чекајте никакво добро од женине памети, него само од жениног срца. Али је још канда општија и сигурнија подела жена на ова три типа: супруга, љубавница, мајка. Често се у једној истој жени нађе љубавница и мајка; а често супруга и мајка; али најређе супруга и љубавница. Скоро у највише броја случајева, жена је или само супруга, или само љубавница, или само мајка. Францускиња није супруга него љубавница и мајка; Талијанка је супруга и мајка; Шпањолка је мајка, а Рускиња је љубавница. Српкиња је од свих другачија: кад је најчистији тип, она је човеку сестра. Стварно, жена има две своје мисије на земљи: да буде мајка и да буде супруга. Чим жена почне да истински воли човека, онда га воли помало као мајка: тепа му ситне и слатке речи, боји се за његово здравље, и утопљује га; и брани му да пије, или да одвећ пуши; и стрепи од хиљаду прилика и ствари које би могле да му учине какво зло. Жена не воли у љубави страдалника, него јунака; а јунак је човек који стоји хладан пред непријатељством жене, и који готов да је изгуби. Жена у човеку увек тражи и мужа и љубавника: тражи и атмосферу породичне топлине, и, истовремено, љубавне случајеве нагле, неједнаке и непредвиђене. Највећа женина несрећа, то је кад почне веровати да њена лепота пропада. Ово веровање, нажалост, почиње врло рано, чак пре тридесете године; и зато је потпуна срећа женина врло кратког века. Страх од поружњења, достиже врхунац њеног очајања, како људи не могу ни замислити. Ова врста несреће не постоје за човека, зато што он с годинама не поружња, него често постане чак и лепши. Али је срећа што женина лепота опада лагано и поступно, и што се жена толико навикне на своје лице, огледајући се сваки дан у огледалу, да не опази ни кад истински поружња. Жена, међутим, није незахвална и лакома него само у својој кући и у свом браку; и нема осећања благодарности једино према породици, пошто сматра да јој ова све дугује. Сасвим као дете. Али пажња туђинца је, напротив, збуњује, и обесхрабрује, и разнежи. И опет као дете. Жене дају своје тело оном који је према њима пуно пажљив и пожртвован, или који о њима има лепше мишљење него други, често и само лепе речи. Истина, да се те речи нађу, треба талента, а то значи треба и лудовања а не само мудровања. Љубав је, уосталом, много више детињаста ствар, него ствар филозофије; њу су људи само компликовали и направили највећом фаталношћу. Антички мудраци и песници сликали су Ероса као дете, а не као мудраца.

Увод у ову тему и карактеристике овог дела сајта за 2013 годину је горњи цитат упућен девојкама, женама и мајкама са поруком да се сложе, обоже и умноже како је поручио Свети Сава и текст се уклапа са писањем доњег дела сајта који сам писао и рекламирао шетајући Београдом од 2009. до ове 2013 године улицама кнеза Михајла и краља Милана. До сада ме је видело преко 700.000 грађана. Када започнете да читате овај текст, не прекидајте читање нити читајте преко реда, јер постоји хронолошки ред мог размишљања и догађаја. Ово све радим на добробит нашег народа, деце и жена, којима је и упућен овај да кажем апел да не ћуте ни у браку ни у јавном животу. Девојка, па бити жена и постати мајка је радост живота којима је дао Бог и које мушкарци не познају и често оспоравају, јер се плаше жена као и смањења љубави које мајке несвесно преносе на дете или децу. Нарочито на синове, пошто оне не воле свој род ( да не проводе живот као оне), што се касније рефлектује на каснији живот мушкарца, мамин син или папучић, па често и силеџија, разбојник и педофил. Разлог је у погрешном васпитању мајке, син губи ослонац и није способан за самосталан живот и комуникацију, па је често девојка или жена ослонац уместо мајке и жена је супруга и мајка истовремено. Зато ћу ја покушати да у неколико реченица објасним будуће поступке те девојке, када постане жена и мајка. Пре свега на емоционалном, моралном и културном нивоу када ступа у интимне односе са партнером. После тог чина девојчин или женин живот треба да се мења, тако што ће своју радост да продужи до зачетка и рођења детета (ово пишем, када се жели дете, а не спречавање разним заштитним средствима и мерама). Но да почнем редом:

Претпостављам да пар који ступа у интимне односе жели дете. Не желим да пишем о сексу са заштитом (кондом, пилула итд) да се спречи зачеће. После секса, без обзира да ли ће се зачеће остварити, девојка – жена, треба да се понаша радосно и срећно ( не да глуми пред парнером) јер она има сврху да ту радост пренесе на условно речено зачет плод, јер се претпоставимо створио нов живот, који прима информацију о радости и срећи. Не живи сада само она већ и њене емоције, мисли прима и нов живот који се створио у њеној утроби. Стручњаци кажу да се из једне ћелије, стварају милијарде ћелија и оне добијају обрисе одраслог човека који се постепено развијају и повећавају. Ако се будуће мајке у тих девет месеци радосно осећају ( ако лажу, дете ће прозрети лаж иако није још оживело) могу да створе такав амбијент да се дете по рођењу осећа пуно и радосно, без обзира на први плач. Потом следе прве три године, које се одрасли не сећају, и родитељи сада заједнички преносе своје емоције, радост и пажњу на дете или децу, па се деца осећају као у мајчиној утроби. Те три године дете се прилагођава насталој ситуацији и није јој јасно у чему је разлика, ако чује неку преку реч, вику или тучу, које оно вуче у психи цео живот. Родитељи, да знате како је тешко бити родитељ, или у браку или ван њега. Кад се створи таква машина и компјуктер који ће објаснити шта се догађа и какве су емоције и мисли детета до три године живота, онда би родитељи схватили која је улога њихова, а нарочито мајке. Тој мајци треба помоћ стручњака ( педијатар, педагог, психолог и повремено психијатар) без обзира да ли су здрави или болесни, помоћ саветима су врло корисни, нарочито када је мајка у дилеми сама са собом или у вербалном дуелу са партнером или децом ( неки пут кажемо,“ситница ме нервира“), али помоћ је делотворна. После те три године, долазе проблеми друге врсте, а то је оно старинско породично васпитање где наступа и партнер ( и до сада је присутан али са мањим утицајем и временом). То је васпитање које се памти, је од битне важности за развој детета, адолосцента, тинејџера, пубертлије или како год хоћете ди их зовете. Наравно да за младог човека па и касније у зрелости постоје предиспозиције за његов живот (мушки или женски) су гени. На њих је скоро немогуће утицати, па ћу се окренути васпитању. Човек-жена, мушки и женски пол, плус и минус, добро и зло су особине које се привлаче, а истородни се одбијају ( барем је то некад било, нарочито код људи). Да би сте практично проверили неке тестове , навешћу један, а ви га код родбине, познаника пратите и оцените, а то је: У породици, где су деца само истог пола синови или кћерке, постоје доминантне особе. У породици где су само синови доминантна личност је отац, а супротно је мајка. Не бих да прејудуцирам, ви ћете тезултате пронаћи, али ја сматрам да је тако. Друга ствар коју такође можете да пратите је да нека деца имају шансу да буду добра, учена или лоша и зла. Посматрајте те породице како живе чије носе порекло, места боравка и запослења, нарочито у првим годинама брака које пристају на разговор и испитивање. Наравно да се то мора испитивање вршити пажљиво и да то раде девојке, и то је практично искуство тих породица, записују и као такве документе остављају на анализу и кућну употребу за поколења. Навешћу други драстичнији пример како је мајка везала за себе сина и погрешно га је васпитала: Млади брачни пар, син и снаха, долазе у посети мајци-свекрви и по обичају, већ стандардна навика да седне син мајци у крило, муж и будући отац. Жена сина је то трпела, гледала, гутала и једног дана јој досади у деветом месецу трудноће згаби за руку мужа и тресна га о патос говорећи: „ Сачекај да се породим и седи у моја крило, па ћу те ја миловати, грлити и шапутати лепе речи“. Мајка и син су били забезекнути и ништа нису рекли. Овај догађај показује да мајка када роди сина, треба исто да воли и васпитава као кћерку, на одстојању, да син се буде мамин мезимац, који може да буде „папучић“, силеџија, криминалац итд. Јер свака мајка свог сина заштити од света и жена и она говори: „ Хвала ти Боже, што је мој син мушко и неће се мучити као ја и трпети сва злодела која су ме снашла“. Кћерку ни мајка не жели,а ни отац не симпатише женску особу, кћерку, јер неће имати наследника, да му продужи корене и презиме, а кћерка остаје на пустом острву без љубави. А она мисли: кад порастем и завршим школу онда ћу ја да преузмем команду над родитељима и будућим мужем. И ето „белаја“ како каже наш народ. Нарочито сад у ово модерно време жене чешће носе панталоне, а омладинке и фармерке које и психолошки ствара осећај мушкобањасте особе, те панталоне сакривају њену женственост и лепоту за мушке очи. Зашто је избачена хаљина или сукња без обзира на дужину, а испод ње, сукње могу се модним трендовима шити и плести хеланке или чарапе од бедара па на доле коригујући дужину итд. А тек патике, грубе на женској нози, па се онда чудимо колике су женска стопала, где су лепе ципеле, балетанке или сандале и друга обућа, па онда и Јован Дучић има право што каже за жене да су увек у бити дете.

Сада ћу препричати својим речима шта кажу научна истраживања о лажима жена. Психолози тврде да то нису „злонамерне лажи“ већ само да се заштити жена, сачува љубав, одбрана каде је љута или разочарана. Најчешће изговорена лаж у везама је „нисам љута на тебе“. Нема жене која барем једном није ово рекла свом мушкарцу, иако је уствари љута као рис. Повод може бити када мушкарац заборави годишњицу или неког другог важног датума, жену ће прилично наљутити или растужити. И, када се најмање будете надали, напашће вас и сручити бујицу речи било којим поводом. „Не смета ми да изађеш са пријатељима“ је друга најчешћа лаж. Истраживања показују да женама веома смета када мушкарац пречесто излази сам и чак 84 % њих изјавило је да их то нервира. „Тренутно нисам спремна на везу“ је најчешћа лаж када жена жели да откачи мушкарца. Уз ову лаж иду и додатна објашњења да „је управо изашла из лоше везе и сада жели да се посвети каријери“. Међутим, истина је једноставна – не занимате је. Ова лаж је само изговор, јер не жели да вас повреди. „Секс је био феноменалан“ је следећа лаж на листи најчешће изговорених љубавних неистина. Када жена воли потпуно је фокусирана на вољеног мушкарца, тврде стручњаци, и неће јој бити тешко да лаже да би он био задовољан. Једноставно, говори му оно што жели да чује. Из истог разлога жене глуме оргазам да би подигле мушко самопоуздање. Ово су „добронамерне лажи“, тврде стручњаци и често су врло корисне. А сада на крају овог текста постављеног за 2013. годину коју ћу завршити са два писма које сам упутио на одређене адресе, а остадох без одговора и да не пишем о сили писама које сам писао министрима, премијеру и председнику РС. Пишем Вам овај сајт девојке, жене и мајке да покренете акцију под називом: оснујмо покрет „СРПЧЕ“ и пројекат „ЂАКОНИСА у програму Ч.У.Д.О.“. Све идеје и програме сам писао ових година у овом сајту и рекламирао шетајући улицама Београда. А сада Вам нудим нову идеју која треба да почне са реализацијом одмах и да траје до 2017. године када буду избори за председника Републике Србије. Нудим Вам начин како ће те ту идеју реализовати:

1. Формирати једну радну групу и регистровати покрет СРПЧЕ не владине организација која може и да добије потстицајна средства за даљи рад.

2. Све женске особе које су без посла, а имају завршен факултет и желе да раде, оснивају, у оквиру покрета СРПЧЕ, агенцију под називон „ЂАКОНИСА у програму Ч.У.Д.О.“.

3. Огласити: да се јаве кандидати за председника РС за изборе 2017.године, а имају регистровану агенцију „ЂАКОНИСА“ и спреман програм за председника РС и отворен сајт са тим програмом.

4. Централа покрета СРПЧЕ прегледа програм и по реду пријављивања отварају свој сајт са назнаком „кандидаткиње за председника РС“ и оглас је отворен рецимо до 01.09.2016. године, под условом да су редовни председнички избори, потом следе интерни избори преко друштвених мрежа, гласање да буде до 31.12.2016. године.

5. После интерног гласања, прве две кандидаткиње даље иду у финалну „утакмицу“ за јединог кандидата у кандидовању за председника РС, са новим програмом или старим свеједно, опет преко друштвених мрежа, до расписивања датума за избор председника РС.

Мислим да је време у Републици Србији буде изабрана женска особа за председника РС. Овај садашњи председник РС, господин Томислав Николић прича само о непризњавању КиМ као самозвану државу, а не посматра статистику и нема визију будућности Србијанског народа у Републици Србији, рецимо 2062, када буду избори за председника РС. Какав ће састав становништва бити у односима Србијанаца и мањина, по мени и сада се дешавају рођења у КиМ Албанаца који само привремено дођу из Албаније, Македоније, Црне Горе и Грчке и из „белог света“ и врате се назад. Ако сада Срби који су тамо само рођени, а не станују на КиМ и имају право гласа, шта ће бити када будемо заједно у ЕУ, онда ће освојити целу Србију, па ми нећемо смети ни да зуцнемо, одмах постоји претња. То значи да ће све функције у РС да преузму Албанци, јер ће их бити више, а наша дијаспора ће да ћути, грдиће СНС и председника Николића и неће ићи на гласање. Статистика, визија, програми и планови су битни, али ако немамо становништво своје нације онда смо ништа. А зашто смо ништа? Једноставно, убина нас АБОРТУС. Да се донесе ЗАКОН о увођењу МОРАТОРИЈУМА на абортус у времену од 2015. до 2025. године. Зашто да не!