ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР РАДИОТЕЛЕВИЗИЈЕ СРБИЈА - Драган Бујошевић

Поштовани господине директоре !

У првом реду честитам 60. година од оснивања и емитовања јавног сервиса Теби и свим сарадницима РТС-а. Такође и ја славим мој мали јубилеј од почетка шетње Београдом у улици кнеза Михаила од 01.09.1993. године и кроз прилог овог писма Ти шаљем фотокопију моје слике са те шетње са транспарентом и изгледом „СЕНДВИЧ-МЕН“, популарно у Америци. Па и данас се шетам са другачијим и модернијим изгледом и промењеним називом кроз сајт : drsijan.rs који носи у себи  текстове и писма упућених на разне адресе.

До сада ме је видело са транспарентом више од 900 000. грађана, који су се шетали  улицама кнеза Михаила, Теразија и краља Милана. Наравно да је било и сликања мене самог па и са појединим грађанима из Србије и иностранства. Био сам и остајем главна културна манифестација у том делу Београда, па бих волео да се изгради и споменик шетачу у тој улици шетње. Ипак 25. година од прве шетње кнезом ствара могућност дизања споменика Србијанцу са народном ношњом на тргу културе пре почетка пешачке зоне или испред палате „Албанија“ ( назив променити ).

Волео бих да ме Ти позовеш на разговор у вези овог писма, сајта и да Ти објасним све што није разјашњено у сајту због будућности Српског народа и свих грађана. Понуди програмском савету да се отвори емисија под називом „НАРОД ГОВОРИ“ и ја бих био први учесник такве емисије са различитим темама. Причао бих о решењу свих проблема које наш народ и политичаре притиска сада и у будућности, ипак је важан опстанак Србијанаца на овим просторима и сачувању ове нам драге државе Србије. Прочитај пажљиво ово писмо и теме које ћу Ти писати, а теме су :  НОВАЦ, ПОРОДИЦА, СТАНДАРД, ДРУШТВО, ПОЛИТИКА. Ја ћу Ти укратко о свим овим областима писати и објаснити како да се ово спроведе у корист народа и за њихов бољи живот.

НОВАЦ

Оно је најважније оружје за борбу опстанка нације у Србији, Срба у окружењу, и оних који живе у другим државама. Није ни мало чудно како наш народ каже: „Новац буши где бургија не може“. Србијанци и Срби су потребни себи, својој породици и комшијама да би боље живели без свађе и рата, а то се постиже инвестицијама, запошљавањем, великом платом, пензијом и фертелитетом. А сада ћу изложити како да се то новцем ( најјачим оружјем ) може остварити :

1. Регистровати нову националну банку, у државном власништву, може и банка АД „Поштанска штедионица“.
2. Народна банка Србије да уведе паритет новца 1. РСД = 1. $.
3.  Формирати фондове са надзорним одборима за сваки фонд.

А)   ФОНД за породицу са 5 + деце ( након рођења петог детета мајка добија 500 $ у противвредности рсд месечно до пунолетства тог детета ). Та породица има предност да добије од општине-државе 10. ха земље и кућу или безкаматни кредит за изградњу куће у селу те општине. Мајка, кад одгаји децу може да бира посао према звању и да добије националну пензију после 65. година старости.

Б)    ФОНД за ортачко предузеће : са једне стране  банка и са друге стране породично домаћинсто, задруга или предузетник, са подједнаким улогом и делатношћу ( пољопривреда, занатство, туризам ). Пример: сваки од ортака уложи најмање по 5.000. $ или евра према способности, а може и до 100.000. $ за оснивање и развој предузећа са контролом од стране банке.

В)    ФОНД за пензионере и њихов миран живот у старачким домовима или насељима. Сваки пензионер са примањима мањих од 40.000,оо РСД може да живи у тим домовима са могућношћу да се одрекне примања пензије у корист државе ( пио фонда или буџета ). Зграде се граде близу женских манастира у којима би се ти пензионери молили у цркви и помагали у пољопривреди, или близу бања. Наравно да и Африка ( Египат ) пружа леп и топао живот без прехлада и медецинских интервенција, близу Асуанске бране на реци Нилу, итд.

Г)     ФОНД за породице које желе да бесплатно раде у предузећима ИТ сектора, електронике и саобраћаја итд. Пример : Турбина за производњу електричне струје на нов начин ( моја идеја ), телекомуникациони апарат под називом „5. у 1.“, транспортере на електро погон возове, аутобусе, камионе, аутомобиле, бицикле ( 1,2,3,4. точка ), пољопривреда у подземним просторима ( Африка ) и под стаклом на отвореном, фотонапонске ћелије за производњу електричне енергије итд. Свака породица склапа уговор за овај начин рада и живота са државом или власником предузећа или банком да ради докле дете или деца не достигну 28. година живота и жели да настави самосталан живот или у новој породици ( брак ) добија од власника 100.000 $, за наставак бизниса самостално или у овом предузећу. Родитељи настављају са радом до 65-те године живота, а потом у пензионерским данима са бесплатном условима и уживањима у тој средини.

4. Узимати кредите од иностраних банака и држава по 1. милијарду $ сваке   године ( по 250 милиона за сваки фонд ) у року од 5. – 10. година са повољним условима за враћање тих кредита. Контролу пребацивања из једног фонда у други и контролу коришћења врши надзорни одбор. Сав тај новац се чува у трезору и не троши се већ стоји за враћање постојећих ануитета и време за враћање у ратама.
5. На основу кредита и висине прикупљених средстава штампа РСД у 4. пута већој вредности ( 1. милијарда $ кредита држава штампа 4. милијарде РСД ). Тако да сваки фонд добија по 1. милијарду РСД сваке године за своје потребе. Вероватно ће ММФ и светска банка кренути „ђоном“ на Републику Србију и њено руководство, али то нас не треба да брине, јер ће модел да се шири у свим сиротињским државама, само треба отрпети први напад и вероватно санкције. Пошто новац није у промету и потрошњи неконтролисано па онда нема ни инфлације (Србија 1993. или Венецуела данас). Све у сему кредити су 10. милијарди $ и 40. милијарди штампаних РСД у времену од 10. година.
6. Све ове предлоге и системе применити и на Србе у окружењу : Косово и Метохија, Црна Гора, Босна и Херцеговина ( Република Српска ), Хрватска. Систем који се може применити накнадно ћу писати и образложити. Битно је запошљавање и повећање фертелитета ради већине Србског становништва или достојног броја на утицај политике у Парламенту тих држава.

ПОРОДИЦА

Она је основа сваке државе и народа који тамо живе. Битна ствар је васпитање, вера и школовање у образовном напретку као и националном определењу. Опстанак породице може остати у јаком темпу када се матријархат опет постакне у свом развоју. Девојка, жена, мајка па и баба својом стабилношћу може остати у јаком утицају на све мушкарце и политичаре као основа државе. Жена мора постати стуб породице-друштва и да се држи боје која означава заставу Србије: црвена-слобода, плава-правда и бела-част. Но требало би додати испод те три боје и четврту боју љубичаста – достојанство, а које немамо ни на застави ни у породици.

Да би породица опстала у овом друштву било би потребно поново увести ранг листе за запошљавање и да постоји ред и понуде за посао. Већ сам напоменуо да породице са 5 и више деце мајка има све предности, али које имају мање мора да постоји достојанство за висину плате. Ја сам гувернеру НБС писао писмо за бољи живот грађана и њен посао гувернера ( она је једном изјавила да јој не требају саветници ), такође би требало прочитати сајт NUMBEO. COM па упоредити стање Србије и Аустрије. Такође сматрам да је становање младе породице у приоритету после запошљавања. Банка коју сам већ споменуо је добра за динарске кредите за стан или кућу са малом стабилном каматом и без учешћа и додатних трошкова за добијање кредита ( ја ћу у мом сајту приказати трошкове за стамбени кредит ) моја кћерка сада купује стан на кредит. Систем који је примењен у закону о раду није добар за стабилност породице. Сматрам да је потребно увести поново приправнички стаж, а може и пробни рад са само годину трајања, поред тога може и на одређено време али опет не дужи од 18 месеци, потом уговор на неодређено време. Зато што се потом може подићи стамбени, потрошачки кредити и мирна отплата кредита. Породици је потребна подршка државе, власти, банака, послодаваца и чланова породице ( нарочито родитеља ), али мора се и закони прилагодити породици и њеној будућности без стресова ( политика, берзе ).

Ја сам већ раније, политичарима нудио предлоге за рад на два места са две плате и уплатама доприноса за две пензије, без већих оптерећења рада и новчаних потреба. Но потребно би било и скратити радну недељу и увести у рад пету смену за рад у турнусима-вишесменској организацији. Шема рада је у сајту образложена.

СТАНДАРД

Основа економског, политичког и друштвеног система је напредак породице и њеног стандарда, као и висине БДП, буџета, јавног дуга, инвестиција и запослености. Када држава и политичари на власти па и опозиције која демонстрира слободно са реалним захтевима може се и стандард повећати. Још је и Понтије Пилат у своје и Христово време говорио о теми ИСТИНА и пут па је исказао чувену реченицу : „Где је ИСТИНА ту нема мира, а где је мир ту нема ИСТИНЕ“. Ја додајем : Где је ЛАЖ ту нема породице, нације ни мира, а где је мир ту је „жабокречина“ и приче Радоја Домановића „ВОЂА“ и „МРТВО МОРЕ“.

Стандард се одређује упоређењем Србије и Аустрије, поново напомињем NUMBEO.COM и њеним показатељима, а ја ћу укратко и таксативно набројати :

• запосленост и правима у запошљавању,
• висина надокнаде за незапосленост,
• висина зараде,
• становање,
• трошкови становања,
• надокнаде за децу,
• законски услови за одлазак у пензију,
• висина пензије,
• цена робе за исхрану,
• цена робе за домаћинство,
• политички изборни систем,
• број запослених са оптерећењем из буџета,
• број малолетних у односу на пунолетне,
• број јединица производа по запосленом,
• БДП,
• ЈАВНИ ДУГ, укупно и по становнику,
• Итд,итд.

Стандард чини још пуно ствари, али се умањује и због болести као што су депресија, канцер, шећер, гојазност, кардиваскуларне и меланхолија. Потребни су саветници, доктори као и црквени духовници за повећање радости, задовољства па и среће у породици и друштву. Смањити утицај депресије које политичари и новинари све више намећу нама, породици и нацији. Зашто не копирамо ШНИТ, то је израз за кројаче, а она означава неколико држава : Швајцарска, Норвешка, Исланд и Турска и гле чуда оне нису чланице Европске уније.

ДРУШТВО

Ова област је крајњи циљ државе, власти, породице па и појединца од настанка света до данас. Мој циљ је да се постави нов светски поредак под називом ЦРКВЕНИ НАЦИОНАЛСОЦИЈАЛИЗАМ, већ сам о томе писао. Што значи да нам је потребно ЉУДСКО ДОСТОЈАНСТВО, означено љубичасто бојом на свим заставама света и свих држава, па и на застави Уједињених нација.

Светски проблем друштва је комплексан и велик да би се у овом тексту објаснило, напомињем да је основица разлике у богатству, интелегенцији, школовању и дрскости ( војна индустрија, фармација, религија-протестанти, политика, техника и технологија итд ). Ову област се може дуготрајно и на усменим панелима објаснити и претпостављам приближити у ставовима решења. Ратови и сиромаштво стварају нове проблеме у миграцијама народа тих држава, па је сеоба југа на север све присутнија не само у Европи већ и на северној Америци. Ја сам на тему „НОВАЦ“ већ објаснио једно од решења проблема тих држава и народа, али се мора урадити и додатна организација ( ЂАКОНИСА у програму Ч.У.Д.О. већ сам о томе писао ) која би решила проблем богатих и сиромашних. Поред тога бих додао и нову област ДИГИТАЛНИ човек, а коју сам ја спремио и биће у неком времену објављено на сајту. Ту се контролише човек од рођења па до смрти ( поседовање некретнине и новца, као и њихов пут од пријема до предаје).

Господине директоре Бујошевићу, спреман сам да дођем на разговор о овом питању, не само у овој теми већ и шире за сва решења за Србију коју сам и раније предлагао. Отвори емисију „НАРОД ГОВОРИ“.

ПОЛИТИКА

Основицу политичара, новинара и сиротиње је област ПОЛИТИКА коју свако објашњава на свој лични начин, често сујетан, горд и непроверен у јавности. Политика се дели на светски, домаћи и локални терен, као и на власт и опозицију којој се придружује и новинари стајући на страну власти или симпатија или новца који добијају од моћниека. Политика је „ЂАВОЛСКА“ роба која унесрећује народе и изазива мржњу и зло,она се епидемијски шири светом, а најчешће медијима. Да нема новинара све би било другачије и јавност не била оптерећена туђим, светским проблемима и поред својих које ни сам не може решити.

Србска политика је у свему карактеристична јер се налази на неколико тромеђа, што територије на путевима освајача севера-југа и запада-истока, тако и различитих религија ( православље, католицизам, ислам ) па и утицај протестаната. Не само то већ и сеоба србског становништа, стварање нових држава са домаћим становништвом и народом србског порекла који се изјашњавају на два начина Срби и остали ( променом вере и нације ). Југославија је створена вештачки и тако је и распарчана али насилно и власт у Србији није схватила шта ће се десити, нити је хтела да резонује шта ће бити и како да тражи решење. Основу власти су чинили тз. националисти ( где су Срби ту је и држава без обзира на границе-републичке, па и покрајинске ). Србијанци, неко се љути на овај израз, али га је и песник Бранко Радичевић спомињао : „Србијанче огњу живи“, па и мени не треба замерити, су се и међусобно свађали, ратовали, и лошу политику водили, па ћу навести неколико примера који су донели зло и несрећу свеколикој нацији.

После великих ратова са Бугарима и Византијом и време после цара Душана настало је примирје док се великаши нису разјединили освојили своје територије и започели свој лични рат међусобно.

1369. године је започео велики рат између браће Мрњавчевић са једне стране и Лазара Хребељановића у сарадњи Николе Алтоматовића са друге стране. После боја у којој су изгубили Лазар и Никола ( који је великом бежанијом спашавао своју главу ) а краљ Вукашин кренуо да тражи Лазара да га погуби и у том тражењу је провео две године. Дотле се принц Угљеша окренуо новом непријатељу на истоку Бугарске где је долазио султан Мурат са својом војском. Када је краљ Вукашин добио поруку свога брата, он је за 25. дана усиљеним маршем кренуо брату у помоћ и ступио у борбу и на реци Марици се догађај десио свима нама познат. Ово сам писао да споменем о братоубилачком рату и лошој политици коју Срби стално понављају и пре цара Душана и до садашњих дана.
1370. године је Карађорђе подигао устанак када је Турска била јака после тога је било проблема јер устанак није испунио своју сврху и Карађорђе је отишао у Русију да тражи помоћ, а Руси се сударили са Французима и нису дали помоћ. А Други Србски устанак је подешен и временски и војно када је Турска губила позиције у Азији и повлачила се па је срећна околност за Милоша Обреновића била добра за Србију. Што значи да поред среће и сплета околности вође требају и да знају да воде мирољубиву политику ( пример: Естонија није никад ратовала ).
1371. година је била велика грешка владајуће класе у Србији, хоће да униште браћу у Христу Бугаре, па се удруже са свима па и са Турцима у бој. Но ето белаја потукоше нас браћа Бугари и ми посрамљени тражимо мир. Што нам је то требало.
1372. године је започео Велики ( Први ) светски рат, на основу атентата Гаврила Принципа на престонолонаследника Фрање Фердинанда и убио га је. Па није довољно што је убио престолонаследника већ је усмртио и жену му Софију Хотек. Зар то није убиство, за које је одговарао онда па сада би одговарао и био осуђен.

А најважнија ствар је да за илегалну организацију „Млада босна“ нико није знао у Србији, ни обавештајни извори, ни Никола Пашић председник владе и због тога су милион становника Србије страдало због атентата и једне дивље организације која није знала шта хоће, већ да упропасти сав народ Србије. Други врло важан детаљ

( опет Никола Пашић ) и регент Александар у Ваљеву нису знали како да се Срби повуку због надирања Немаца. Имали су пругу Ниш – Солун и возове за транспорт нејачи, па и дела војске, изабари су кршевит пут преко Косова и Албаније. А зашто, питаш се господине Бујошевићу, па из простог разлога јер је Бугарска тражила за чување пруге део Македоније, а наши нису дали ( а чија је сад Македонија цела ). Треба мудрости за велике одлуке и будућност. А то се сад односи и на КиМ, треба одлучити за будућност целе нације у Србији, шта ће бити, рецимо 2036, па 2087, или неке године и касније. Не знамо, али ја знам и треба се за то припремати и народу објашњавати, зато је ту РТС, јавна медијска кућа. Трећи најгори случај је стварање краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а касније Југославије ( и ту нам је био крај, мислим Србије ).

24.11.1918. је скупштина Срема у Руми једногласно донела одлуку о припајању

Срема краљевини Србије, а 25.11.1918. скупштине Баната, Бачке и Барање је такође једногласно донела одлуку у Новом Саду о припајању краљевини Србије. Ја се сада питам коме припада моја отаџбина Барања ( тамо сам рођен ) и зашто медији нису о томе ни писали ни говорили, јер се ми и даље плашимо, па и сенке своје, срамота.

25.03.1941. је склопљен пакт о ненападању и пролазу војске кроз Србију, добар уговор и народ би се сачувао, инфраструктура очувана и народ би радио, а касније шта буде. Увек се питам, зашто се Бугарска опредељује за силу, а ми против силе. Ми имамо највише погинулих и умрлих на свету у време конфликата и ратова, а Естонија ништа, јер силе дођу, прођу и нестану. Али не лежи враже, како каже наш народ, ту су „вражији“ Енглези који наговоре одређене структуре и вође неких бунтовника и направе збрку, али само на туђ рачун. Па се деси најгоре што се деси. 27.03.1941. је народ изашао на улицу ( састали се комунисти и Енглески послушници ) да сруше пакт и узвикује народ : „Боље рат него пакт ; боље гроб него роб, а Естонију су газили Швеђани, Немци и Руси па је народ опстао. Изгинуо је народ Србије као никад досад, не само у Србији већ у Босни и Хрватској. Зашто, питају се људи, па једноставно, ми смо дрзак народ, неко каже поносит, али није џабе народ говорио : „Беганова мајка никад није закукала, већ стојанова“.

22.01.1990. године се на 14. ванредном  конгресу распао Савез комуниста Југославије ( напустили су је Словенци, па Хрвати, Македонци и Босанци ) и распаде се и Југославија. Разлог питаш се, господине Бујошевићу, директоре РТС-а а разлог је једноставан. Ја желим децентрализацију и конфедеративан уговор између нас, а Ти желиш централну федерацију и ето распада и рата. Тако и сада ја тражим 50. минута недељно емисију „Народ говори“, а Ти не даш. Ти си сада јачи, а ја чекам мојих 5. минута када ће моји доћи на власт и добићу емисију. Није џабе Вук Драшковић 09.03.1991. заговарао да се освоји ТВ „Бастиља“, јер то је „седма“ сила у туђим рукама. Доћи ће време демократије, ја се надам и молим Бога да дође то време што пре, због народа који седи кући и пљује по телевизору, а брисача нема ( цигани само траже тв са брисачем, а нико га не производи ).

Данас, данас влада „цар“ Александар Вучић и нико му ништа не може, ради шта хоће, прича са новинарима, а они нити знају шта да питају, нити смеју. Ја се питам шта му је реч КОМПРОМИС и шта значи. Компромис, по мени је када ја поставим услов, Ти поставиш услов и ми потом попуштајући нађемо заједнички компромис. То је када ја тражим 50. минута емисију „Народ говори“, а Ти господине директоре нудиш 30. минута, а заједничко је да прихватамо да је преко потребна та емисија због народа. Где народ треба да говори ( паметно и изабрани представници ) па на ТВ-у, а не на улици ( Париз данас ). Данас су потребне и друштвене мреже за комуникацију, али у Србији се само играју игрицама и слушају музику, а да читају и гледају паметне емисије не. Још једном господине директоре читај мој сајт и нешто ћеш научити, сада си директор, па дај могућност и емисије да о тим темама причамо ( некад си водио политичку емисију као новинар, сећаш ли се ).

Садашње време је вунено и не само вунено већ и чупаво. Нас нико не воли, ни у окружењу, па и даље, само желе да нас искористе за своје потребе. Почећу редом.

КОСОВИ и МЕТОХИЈА

Да ли Косово и Метохија део Републике Србије као Аутономна покрајина или је тај део територије држава Косово, питање је сад вредан стотину милијарди или хиљаде па и десетине хиљада живота Србијанаца или Албанаца свеједно. То питање у Србији неће нико да постави и нема расправе у јавности, па чак ни референдума јер је то забрањено. Само о тој теми власт на челу са Александром Вучићем има право да говори и нико више. А да се поведе и друга варијанта о признавању Косова као независне и слободне државе је табу тема и нико не сме ту варијанту да спомене јер ће бити прозван као издајник и стављен на стуб срама. Господине Бујошевићу зато Ти предлажем да тему о КиМ што пре поставиш на националној телевизији са темом за и против признања Косова као нове државе, без осуда учесника у тој емисији, ја се пријављујем да браним теме и за и против.

Против признања Косова као независне државе са две могуће последице :

1. Варијанта се своди на сталне конфликте без решења и сматрам у виду одложеног решења статуса Косова. Србски народ ће трпети и полако правити план иселења у Србију или у иностранство, јер се нема више стрпљења да се чека неко коректно решење и будућност српског народа. То стање ће бити толико дуго док се на изборима не изабере нова странка или покрет који ће брзо и адекватно наћи решење. Сукоба ће бити све више и притисак на власт у Србији ће бити све дубљи и тежи са последицама које ми и не замишљамо. Само један пример : Чечени, ИСИЛ, Ал каида, Талибани и други одабирају самоубице и постављају терене у великим градовима где се диверзије дешавају. Тако ће и у Београду или неким већим градовима у Србији бити експлозије у аутобусима или културним центрима са већим бројем грађана. Тај притисак ће бити док се не добије признање за независност Косова. Потом следе хемијско-биолошки напади у водоводима и заразама неизлечивих болести у пандемијама. Потом следи и грађански рат у Србији због тог узрока и не решавања косовског питања.
2. Варијанта је сложенија и применом силе као основа Устава РС са препоруком да се примењује и поштује оно што је записано. Такође се мора применити одредбе Кумановског мировног уговора као и одредбе Резолуције 1244. СБ УН, а о тим темама сам већ писао политичарима. Па бих препоручио да се о томе расправља и да се народ спреми за оружани сукоб без обзира на последице јер тако Устав и закони прописују. Значи да председник Србије мора у јавности изнети обе ове варијанте које он брани, али стално заборавља да и Александар Вучић крши Устав, члан 114. став 3. са текстом заклетве у 4-ом ставу и члан 115. о неспојивости функција. Ова варијанта има као последицу поновног бомбардовања Србије, санкцијама и изолацији Срба у иностранству.

Признање Ким као независне државе ствара мржњу и бес грађана Србије на одлуку власти о признању и то ће трајати дуже, али без већих последица. То је као велики талас, удари и прође без већих последица. Добићемо изузетне повластице, политичке, економске и социјалне. Бићемо чланице ЕУ, са бенефицијама производа, запошљавања, плате ће скочити на просечних 950. $, пензинери сви обезбеђени у домовима са удобним смештајем, нема незапослених итд. Пријатељи из муслиманских држава ће се удворавати и додљивати кредите за изградњу инфраструктуре кроз Косово и Србију са извођачима Србије и Косова заједно. Живот у миру се враћа поново у Србију, право благостање и више неће бити исељавања и страха за будућност. БДП ће бити на невероватних 140. милијарди $, а не као сада мизерних 40. милијарди $, ако је истина. Јавни дуг се смањује на добрих 10. милијарди $ дуга, па нам нових задуживања неће бити потребно, итд.

Трећи пример је неутрални, одложени одговор са чекалицом о једној великој катрастофи која долази из свемира и из земље. Тај пример треба у јавности на широко причати и писати са мегакатрастофом за Албанце и њихово окружење, као и за Американце, а које ће се десити 2036. године. Тај вид пропаганде , који сам ја изнео у мом сајту за 2018 под називом ПАЖЊА, опасност, читај директоре РТС-а. Сви медији о тој теми само да пишу и да ће настрадати не само Албанци, већ и Македонци, Црногорци, Срби и остали део који ће захватити вулканске магме, пирикластични талас и пепео, и све што потом долази. Само треба чекати датум ПЕТАК 13. април 2029. године када ће се проверити да ли ће астероид АПОФИС ударити планету Земљу. Албанцима у Косову јавити да ће признање Косова доћи после 2029. године јер чекамо шта ће потом бити. Страх, је чудно значење јер мења мишљење у сваком човеку. Страх доноси мир и мржњу, па је на Албанцима да се одлуче, шта хоће или неће.

Ако смо за мир или одложено решење о признавању Косова као независне државе треба онда слати емисаре у Америку да предложе идеју о једној дивној варијанти заједништва између Србијанаца и Албанаца са присутним Американцима, а ево о чему је идеја:

Да Американци изграде велику фабрику за производњу сира под називом „ЧЕДАР“ и да сировине, млеко производе Албанци јужно, а Срби северно од Косовске Митровице. Срби да се определе да сви гаје краве и да имају најјевтинију цену млеке у окружењу, а дотације да долазе из Србије за разлику производне и тржишне цене ( да не губе ) и да имају и за своје потребе у домаћинству. Овај сир ће спојити сарадњу, дружење и производњу сира „ЧЕДАР“ којим ће Американци снабдевати ЕУ са повољном ценом. Други производ је воће, сирово и прерађено у компот, које ни Американци ни Албанци не користе, нити знају шта је то. Производ компот је једноставан и не требају хладњаче ни сушаре, већ се одмах по брању прерађују у компот. Тај део Косова и јужни део Србије ће привући и младе да производе производ који ће бити бум у Европи, само Американци да притисну са пропагандом и инвестицијама.

На политичком плану је урадити модел децентрализације општинских и локалних власти са контролом од стране ЕУ у виду следећих делатности :

• Забрана војних формација у мањинским срединама.
• Полиција да буде под контролом ЕУ на дужи период.
• Судска служба да буде самостална локалног карактера.
• Општинска власт да буде под ингеренцијом савезне и да се не мешају у рад локалне власти.
• Забрана сваке дискриминације трговине и грађана.
• И све остале слободе са контролом ЕУ.

Такође бих волео да све државе и регије западног Балкана самостално буду придружени чланови ЕУ као посматрачи и обавезујућим прописима и законима. Сва поглавља да буду код свих из тз. западног Балкана отворена и временом касније и затворена.

Србија да финансијски даје допринос Србима на КиМ за повећање фертелитета у породицама са више деце ( 5 + ). Све активности да се спроводе по мом програму.

ЦРНА ГОРА

Она је специфичан пример небриге Србских власти и медија. Грађани нису упознати ни са називом партија српске националности ни о вођама. Такође се мора покренути акција за повећање фертелитета у србским породицама и отварању фирми и задруга за производњу пољоприврених производа са извозом ка Србији и КиМ са подношљивим ценама. Форсирати неке делове Црне Горе за подизање стамбених објеката : Терен око пруге Београд – Бар, изградња туризма у релацији и срединама Бара, Улциња, Петровца на мору, Херцег Новом, Будви и на теренима где су ледине. Изградити фабрике у коме ће се запошљавање бити повећано, нарочито србске националности ( поред пруге близу станица ). На северу Црне Горе форсирати сточарство и воћарство, поред мора туристичке објекте.

Без намере да омаложавам Црногорце, али србски живаљ треба да се повећава.

Применити систем 5+, српским породицама које планирају пет и више деце да се омогући додатак за рођено пето дете 500 $ и кредит за изградњу стана и објекта за производњу и прераду воћа или нешто слично са капиталом из Србије или САД.

БОСНА и ХЕРЦЕГОВИНА

Ово је проблематичан и тежак однос између три нације и вере, треба много стрпљења за заборав прошлости и ратова који су били. Овде се треба другачије односити и далекосежно планирати. По мени, господине директоре, медијска пропаганда о помирењу и инвестицијама са повећаним новчаним средствима за плате може да буде од користи за све. Када је повећан стандард, онда се могу стварати и пријатељства и да се временом опрости ратна и мирнодобска убиства. Основу верског и националног деловања на Бошњаке може се урадити преко Турске и они могу помоћи и Србији у вези финансирања, производње са прерадом и трговином. По мени је сточарство у предности на осталим гранама привреде, са воћарством и прерадом, као и туризам, а инвестиције у привреди су изградња већи број малих објеката ( до 500. запослених ) за потребе Турске. Битна ствар је : политика попуштања ( време и народ чине чуда ), већа запосленост и добра плата. Дугорочно гледано форсирано куповати земљу и помало се ширити дуж река Саве и Дрине, а не заборавити и Херцеговину и напредовати ка Неуму. Објаснити србском народу да буду упорни, стрпљиви и трпељиви када је садашњост у питању и не треба да брину за будућност. Зидати манастире и цркве где је то потребно и производити децу што више и овде форсирано финансирати породице „5 + „.

ХРВАТСКА

Опет држава где су проблеми вере и нације настали још од давнина и Срби се без обзира на то насељавали и ширили у тим крајевима. Онда је српски живаљ био отпорнији и тврдоглавији, данас је сасвим другачије и треба тим проблемима прићи мудрије и лукавије. А европске земље се уједињују и стварају у почетку конфедеративно дружење, сада и унију, а касније и јединствену земљу која има задатак да веру и нацију да потисну у други план. Основицу ће чинити протестански начин размишљања и поштовање закона појединца, а породица ће бити у другом плану. На основу свих тих мишљења, Срби треба да се уклапају у нов процес организације и светски програм.

Окренути се двема државама које су доминантне у Европи. Немачка и Француска могу да форсирано финансирају нове пројекте у Хрватској, а запосленост да буде већина српског народа. Територија коју предлажем је Барања и Славонија, а специјани статус да буде у Вуковару.

Проблем Барање сам Ти, господине Бујошевићу објаснио у теми ПОЛИТИКА,а сада да Ти додатно објасним и цртање границе између Србије и Хрватске. 1945. када су се утврђивале границе између република одлуком Комисије политбироа ЦК КПЈ која је утврђивала границе између Србије и Хрватске су чинили Милован Ђилас у име Србије и Вицко Крстуловић у име Хрватске, Барања је припојена Хрватској. То је записано, али није се знало због чега, јер се доказима и предлозима

били једнаки и нису се могли договорити чија ће бити, Барања. У једном тв снимку који сам ја гледао, Милован Ђилас је изјавио следеће : „Пошто се нисмо могли договорити, предложио сам да се граница не криви реком Драве, већ да иде право, реком Дунава“. Ето приче о граници, а такве су биле и остале границе између република, а највећа грешка је била српска то што није Барања форсирана са насељавањем Срба, већ Буњеваца која је Хрватска мудро искористила. Границе се не могу мењати, Немачка не дозвољава, већ се мудро окренути насељавању и ширењу српских породица, са идејом да су лојални грађани те и осталих држава. Већ сам предложио да се оснивају предузећа за производњу сира за КиМ, па је могуће и у овим просторима. „ЧЕДАР“ сир је народни сир , јевтин за широке масе које би куповале у већим количинама. Значи да Американци уђу у тај пројекат и омогуће свима који желе да оснују фарме крава и производе млеко под повољним условима финансирања. Народ може од тога да живи и добија свој производ. То би омогућило заједништво Срба и Хрвата, јер бизнис и новац мири све завађене.

Све ове предлоге, господине директоре, презентуј Програмском савету, да се у емисији „НАРОД ГОВОРИ“ понедељком у 21. час емитује као жива емисија, а недељом реприза. Позвати народ да спреми теме и образложења, а комисија РТС да одабере радове и грађане за ту емисију. Наравно да се може позвати и стручњаци за те области да би емисија била живља.

ЗАКЉУЧАК 

Размишљао сам, господине генерални директоре, Драгане Бујошевићу, мој имењаче, да ли да изводим закључак, али сам се сетио да су медији 7. сила једне државе, нације или религије и да је ми немамо. Ми имамо новинаре за свађу, мржњу и домаћу политику. Па још и тв репризне серије, неке политичке емисије где учествују другоразредни политичари и аналитичари ( по мени ) и застареле теме или теме које су дневне да би се тв програм попунио и сатница испунила од јутра до ноћи, без користи за овај народ.

Треба школовати, у пракси, новинаре за истраживање јавног мњења ( али обичног народа ) и теме које тај народ жели, па га приказивати на ударним терминима. Такође форсирати и плаћати новинаре у иностранству ( не само у Америци и у Бриселу ) као што су Александар Жигић, Ненад Зафировић, Душан Гајић већ и на Балкану, бивше Југославије, у Бугарској, Румунији, Аустрији и Мађарској и Грчкој, зашто да не. Користити амбасадоре и често их интервујисати о проблемима и добрим решењима које има та држава.

Сада, у овим временима се прича и пише о Косову и Метохији, али се новинари збуњују и не знају шта да пишу већ само изјаве Александра Вучића или неких иностраних политичара. Зашто се новинари не окрену у унутрашњост КиМ и да тамо интервјуишу Албанце и њихове породице, јер и нас питају странци како живимо и шта очекујемо у будућности. Потом изјаве и материјал штампати и приказивати у медијама.

Да не заборавим и да споменем једну велику претњу која се надвила над нама свима, а то је удар АСТЕРОИДА у планету ЗЕМЉУ јужно од Београда на удаљености од око 200 км у области Метохије на терену где за сада мирује мегавулкан. Ја сам о тим темама већ писао да ће бити нова катаклизма и суноврат свих биљака, животиња па и људи, изумреће преко 80 % живих бића. То је тема коју новинари треба да истражују. Нека се сви медији укључе у ту нову идеју и пропаганду да ће сатрти Албанце и Американце, комад стене али уз помоћ мегавулкана. Значи претња из ваздуха и из земље створиће пакао, па ко преживи причаће. Ја сам из интернета извукао слике астероида и вулкана, па могу и новинари исто то да ураде. Потом да наступе хакери који ће прекрити сервере у Косову и Америци, са пропратним текстом о катастрофама који ће следити.

Да би се спасли, а од памтивека народ се спасавао молитвом, многобожачком или једином богу и у већини случајева се пронашао спас, па сам и ја решио тај модел да применим. Да ће Бог да се поред мене и моје породице спасу и остали у овом свету. Започео сам са изградњом молитвене куће за спас од астероида, потом сам проширио молитве против неких болести савременог човека : ДЕПРЕСИЈА, КАНЦЕР и КАРДИОВАСКУЛАРНЕ болести.

ДЕПРЕСИЈА се лечи на ефикасан начин, разговором и саветима. Закупићу две телефонске линије и бићу у сталној вези са потенцијалним болесницима, па и здравим, слушаћу њихове муке у свако доба дана, заједно, на удаљености, молићемо се за оздрављење. За теже случајеве ту је доктор и свештеник.

КАНЦЕР је по опасности одмах ту и он се уклања превенцијом и оздрављењем на следећи начин ( не бих да све објашњавам ) : јести сваки дан језгро од кајсије по 24. комада ( болесник ), а по 7. комада здрав за превенцију. Други начин је да се пије ПРОЛОМ вода сваки дан, а храна да се припрема у пролом води, ништа сирово, јер судар пролом воде и обичне воде направиће зло кориснику, тако 100. дана. Остали савети су приказани од нутрициониста много пута.

КАРДИОВАСКУЛАРНЕ болести се заустављају превенцијом на мој начин који ћу објаснити, а болет која је узела маха докторским методама.

Овај пројекат је једноставан за болести срца и крвотока, као и шећерне болести и гојазности. Сви ови проблеми се могу решити из моје кућице димензије 3,5м х 3,5м јер ћу ја ту бити затворен и помоћи ћу при организацији и контроли пумпи за воду. Израдиће се неки објекти и опрема за рекреацију само жена. Формираће се удружење жена која ће саме бити на рекреацији са малом децом и спремаће се за производњу неких производа са могућношћу регистрације женске задруге.

Рибњак, пластични за купање одраслих и деце, базени за купање у блату, масаже,

столови за стони тенис, пикадо, столови за друштвене игре ( таблић, домине, јамб ),

тренажни и обични бицикл, боксерски џакови,

Напролеће крећем у акцију пред Уставним судом у вези пресуде за иницијативу оцене уставности и законитости прошлог закона а то је Закон о привременом уређивању начина исплате пензија, а који сам поднео 01.11.2016. године.

Шта мислиш, господине генерални директоре, да ли ће Програмски савет прихватити идеју за постављање емисије „НАРОД ГОВОРИ“. Ја ћу ово писмо, уосталом и сва писма која пишем и шаљем на одређена места уградити на мој сајт које ће се штампати и вековима читати.

 

На крају да Те поздравим са рударским поздравом,

С Р Е Ћ Н О !

25.12.2018. године

У Лазаревцу

ПС. Погледај филм „ТВРЂАВА“

Прилог : разне фотокопије

Драган Шијан

М. Лазаревић 19 / 2

ПРЕДСЕДНИК ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ - Зоран Лутовац

Поштовани господине Лутовац !

Најзад да и Теби напишем писмо, врло кратког текста али саджајног и сада је преко потребно да се сви удружимо да се у скоријој будућности освоји власт и покрену стварне реформе у нашем друштву. До сада сам писао председницима ДС од Драгана Ђиласа, Бојана Пајтића до Драгана Шутановца ( који ми је рекао да моје писмо није ни добио ) и сада Теби пишем, надам се да ћеш услишити молбу да се сусретнемо и поразговарамо о мом програму приказаног у сајту: drsijan. rs и да дам објашњења и образложења како да се све лако реализује.

Започећу таксативно само да набројим неке од идеја како се организује и побеђује :

-  Тражити нов изборни систем под називом ВЕЋИНСКИ.

-  Тражити оставку Александра Вучића, јер је повредио члан 115. Устава РС у вези неспојивост функција, потом да се не придржава Резолуције 1244. СБ УН о слању наших полицијских снага на север КиМ, као и не придржавања Преамбуле  Устава РС у вези заштите наших граница ка Северној Македонији и Албанији.

 

Потом следи понуда грађанима републике Србије као што су :

-  Повећање ФЕРТЕЛИТЕТА у РС на начин како би урадила ДС са објашњењима.

-  Повећање запослености до 4 % који траже посао и да НСЗ преузме улогу да се грађани преко њих и упутима од њих добију посао у земљи и иностранству.

-  Спремити предлог нових  Закона о ПИО, О раду, Запошљавању.

-  Увести нову клаузулу о Заштитном додатку за минималне пензије (19.000,оо рсд)

-  Минимална цена рада да буде у почетку 240,оо рсд.

-  Понудити да 1 рсд = 1 $ и да не постоје куповни ни продајни курс.

-  Понудити грађанима кандидате за водеће функције одмах данас.

-  Мој лични предлог би био за кандидата за председника РС АНА С. ТРБОВИЋ, а за гувернера Дијана Драгутиновић, па нек се тресе Александар Вучић и СНС.

На крају господине Лутовац, кроз разговор би се дотакли о многим темама из мог сајта и спреми те кандидате за одговорне функционере да се сваки сусретне самном и да разменимо мишљења о будућности и бољи живот грађана.

Сасвим на крају да Те поздравим рударским поздравом !

 

С Р Е Ћ Н О !

22. 04. 2019. године

У Лазаревцу

Драган Шијан

М. Лазаревић 19 / 2

064 43 28 389

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ - Александар Вучић

Поштовани господине Вучићу !

Основно питање које жели један политичар, дипломата или носиоц власти је да сачува своју власт, па нацију или народ као и државу независну или целовиту без сила и рата, мора да буде мудар и вешт у руковођењу. Обично се прича да је добар политичар и економ своје породице и државе. Старац Тадеј је често говорио : какве су ти мисли такав ти је живот, док је био жив, али су касније књиге о томе писале.

Твоје мисли па и говор које Ти спроводиш у јавности доносе Теби самом проблем  врло, врло лоше реакције на Тебе самом тако и на новинаре, а преко њих и на народ који те информације слуша и чита. Па се сада и умешале силе  које Твоју породицу дотичу и на срамном начину приказује, што се у мом времену није никад ни мислило, а камоли и говорило. Обично се каже : како сејеш тако ћеш и жети. Саветујем Ти да смириш себе и Твој говор прилагодиш породичном и школском говору и жаргону, како су Те Твоји родитељи васпитали. Толико од мене, немој да мислиш да Те ја хоћу преваспитати, далеко од тога, само желим да се овај народ смири и да се не нервира и убија. Најчешће болести су : ДЕПРЕСИЈА, КАНЦЕР, а тек смрт долазе кроз АБОРТУС, па саобраћај ( нервоза ) јер у време овог писања погинуше у саобраћају три девојке и један младић сви млади, па честа  самоубиства ( мајка секла вене детету и себи, па је гурнула са терасе зграде и сама је скочила где су обе умрле ), тога дана је још неколико особа извршило самоубиство. Питаш ли се господине Вучићу зашто је такво време дошло ? Ја ћу Ти рећи, народ и власт су криви за стање нације, да свако време носи своје бреме. Погледај себе, анализирај своје поступке. Имаш могућности да прегледаш снимке у којима Ти говориш, али само Ти, а не други, прегледај их Ти и размисли о тим речима и поступцима. Ја лично бих Те „срушио“ са власти али немам моћи, но ја се молим Богу да Ти мирно владаш, а ја ћу покушати да васпитам и учим народ да је увек правило да се гласа против власти. Зашто сам ја разочаран Тобом ? Једноставно, зато што си ми „УКРАО“ део пензије и нећеш да ми вратиш то што је моје. Друго, што се не примењује Закон о становању и одржавању зграда, кроз неке чланове 5. и 8. па сам ја као управник и станари у судском поступку са две особе које хоће да присвоје те наше заједничке просторије и да их продају. То се може прочитати у прилогу овог писма у фотокопијама судских пресуда и парница које ми станари, власници етажних станова имамо. Зар једна странка у поступку са нама може да фалсификује наше потписе и да у катастру упише заједничку просторију у своје власништво. И ту спроводимо тужбе, жалбе и краја нема. Пошаљи специјалну комисију да испита тај случај у суд и катастар, не мешајући се са случајем, знам да ћеш одмах споменути члан 145 Устава РС, али само се упознај са предметом, да се упознаш са радом суда и локалним проблемима у катастру. Нарочито када у поступку главну реч води адвокат супротне стране који је и члан СНС и члан већа градске општине Лазаревац, а клијент је доктор и члан општинске комисије за здравство. Дођи и провери, а ја Ти шаљем копије судских пресуда.

СМРТ, ХАОС, ЗЛО, су ђаволска работа и она све више утиче на наш народ, не само у Србији већ и широм света. Пре него Ти даље будем писао цитираћу Ти неке речи.

 

Када човек воли грех, то знај, кроз тај грех у њега улази ђаво. Не, ђаво неће показати лице своје. Он се вешто крије иза сласти греховних. И кад тебе намами слашћу греховном, он се онда увуче у твоју душу и такву душу претвори у пустињу смрти. Све што је божанско умире у њој : правда, љубав, жеља за Богом, молитва пост, све то изумире када се грех настани у твојој души. Обрати пажњу, јер то је истина. ( Преподобни Јустин Ћелијски ).

Црква позива на заједничку молитву све вас, јер је молитва најдубљи израз отпора злу, најузвишенији одговор моћним насилницима који се не боје Бога и зато не знају шта раде.  ( Патријарх Павле ).

Свака српска сељанка знаде по десет заната. Зна и да кува јела и меси хлеб и сири млеко и тка и плете и гаји живину и негује цвеће и прави сапун и спрема зимницу и Бог зна колико још послова који су у Европи строго раздељени и предузети сваки од стручњака. Српска жена је царица дома, домаћинства и деце. ( Свети Николај ). Говорећи о смирености и послушности, Православна Црква не тражи ове врлине само од жене него и од мушкарца, не само од световњака него и од свега свештенства. ( Старац Тадеј )

Највише што можемо да учинимо за наше миле и драге који су Богу отишли је да се молимо Богу за покој душа њихових, и да тамо где има свакодневна  света Литургија, дамо њихова имена, и да молимо свештенике да се молимо за покој душа њихових – сваке суботе. ( Старац Тадеј ).

На молбу преподобног Пајсија Великог да се ослободи од гнева, Господ му је рекао: „Ако хоћеш гнев и јарост у себи да победиш, немој никада ништа ружно да зажелиш, нити да мрзиш некога, и никога немој да понижаваш ( Старац Тадеј ).

„Жалост ће се ваша претворити у радост“ ( Јн. 16, 20. ) тешио је Господ своје ученике. И претвара се непрестано ; срце им је као пчела: непрестано претвара горко у слатко. ( Преподобни Јустин Ћелијски ).

За све оне који учинише неправду ближњима својим, било да сироте уцвелише или невину крв пролише, мржњом узвративши на мржњу, да им Бог подари покајање, просветли ум и срце и обасја душу светом љубављу и према непријатељимма , Господу се помолимо ( Патријарх Павле )

Господе како је много непријатеља који војују против нас и говоре: нема им помоћи ни од Бога ни од људи. Господе, Ти нам пружи руку Своју да останемо народ Твој и по вери и по делима. Ако морамо да страдамо, нека то буде на путу правде Твоје и истине Твоје – не допусти да буде неправде наше или мржње ма према коме. Рецимо сви усрдно: Господе помилуј. ( Патријарх Павле ).

Још се молимо Богу, Спаситељу свих људи, и за непријатеље – да их Господ човекољубиви одврати од насиља над православним народом нашим ; да нам не руше свете храмове и гробове, децу не убијају и народ не прогоне, него да се и они обрате на пут покајања, правде и спасења. Рецимо сви усрдно : Господе помилуј.

Кад би ми знали колико се нама прећутно опрашта сваки дан и сваки час, не само од Бога, него и од људи и ми би са стидом пожурили да другима опростимо ! (Свети Николај Жички ).

Ја сам хришћанин, Господа Христа носим у себи. Како ћу се ја сам непрекидно гњевити? Како то да ја непрекидно вичем на ближње своје? О, слабости моје, о, греха мог! Господе, опрости и помози! ( Преподобни Јустин Ћелијски ).

Нама нема напретка ако мислено ратујемо са родитељима. Да ти је отац зликовац, за тебе има да буде светац. Отац ће за своје грехе одговарати Богу, али ти се немој грешити. Благодат на децу долази преко родитеља. Она морају да слушају родитеље. ( Старац Тадеј ).

Говорим једној жени како супруга мора бити послушна мужу, јер је Господ после пада дао велику власт мужу над женом. То је закон, како и Господ каже : „Зато што си послушала змију, зато од сада твоје воља бити под влашћу твога мужа“. Наше мајке већином крше тај закон. Кршење ових ( духовних ) закона је кажњиво. Због тога страдамо, имамо пакао у себи и сви они који живе око нас немају мира. Није то дато да би жена била потчињена, него да не би код брачних другова било разномислија. Они треба да живе једним духом, да буду једномишљеници. Праматер ( Ева ) је требало да сачека Адама па да се саветује с њим кад ју је змија наговарала да узме плод са забрањеног дрвета. ( Старац Тадеј ).

Хоћеш ли да знаш колико си горд? Кад те неко жацне у срце, види колико се жестине јавља у теби, значи толико си горд ( Старац Тадеј ).

Господине Вучићу, навео сам Ти цитате наших духовника и светаца и Ти читај пажљиво ове изреке ноћу кад си преморен и пун жучи и да се смириш. Изговарај Исусову молитву : Господе Исусе Христе сине Божји помилуј ме грешног!

                                               

                                          ЧЕРНОБИЉСКА МОЛИТВА

Од Светлане Алексијевић

Добитнице нобелове награде за књижевност 2015. године.

У претходном писму сам ти писао неке цитате из исте књиге где је описано масовно умирање деце после експлозије нуклеарне електране у Чернобиљу, а сада описи када супрузи умире њен муж, као и описи њеног живота са и без мужа.

Цитат из поменуте књиге :

                                          Усамљени људски глас

Недавно сам била тако срећна. Зашто? Заборавила сам... Све је то остало негде тамо у другом животу... Не знам како сам узмогла поново да живим. Како сам пожелела да живим. Ево – смејем се, разговарам. А тако сам туговала... Била сам као парализована... Хтела сам да разговарам, с неким од људи. Свратим у цркву, тамо је тихо-тихо, као у брдима. Тихо-тихо. Тамо се може заборавити на свој живот.Ујутро се пробудим... Тражим руком... Где је он? Његов јастук, његов мирис... Непозната птичица, са звончићем трчкара по дасци на прозору, и буди ме, никада раније нисам чула такав звук, такав глас. Где је он? Не могу све да искажем, све да испричам. Не схватам како сам наставила да живим. Увече дође ћерка: “Мама, урадила сам све задатке.“ Тада се сетим да имам децу. А где је он? „Мама, откинуло ми се дугме. Пришиј га .“ Како да пођем за њим? Да се сретнемо. Затворим очи и мислим на њега док не заспим. Долази ми у сан, али брзо полети. Одмах нестане. Чак чујем његове кораке... Али где нестаје? А тако му се није умирало. Гледа кроз прозор, гледа. У небо... Подмећем му јастук, други, трећи... да му буде удобније. Умирао је дуго... Читаву годину... Нисмо могли да се растанемо... ( Дуго ћути )

Не, немојте се плашити, нећу заплакати... Заборавила сам како се плаче. Желим да говорим... Понекад ми је тако тешко, тако неподношљиво – желим себи да кажем, да убедим себе, како ништа не схватам. Као моја другарица. Да не бих полудела... Она... Наши мужеви су умрли исте године, заједно су били у Чернобиљу. Спрема се за удају, хоће да заборави, да затвори та врата. Врата на ону страну. За њим... Не, не, ја је разумем. Знам... Треба преживети... Она има децу... Били смо негде где још нико није био, нешто смо видели што још нико није видео. Све ћутим и ћутим, а једном сам, у возу, почела да причам непознатим људима. Зашто? Страх ме је да будем сама...Отишао је у Чернобиљ на мој рођендан... Гости су још увек седели за столом, извинио им се. Пољубио ме. А кола су га чекала под прозором. Деветнаестог октобра 1986. године. Мој рођендан... Он је монтер, путовао је по целом Совјетском Савезу, а ја сам га чекала. Тако је то трајало годинама. Живели смо као што живе заљубљени – опраштали смо се и опет сретали. А тада... Страх је обузео само наше маме, његову и моју, а ми нисмо осећали страх. Сада мислим : зашто ? Знали смо где иде. Да смо макар узели од дечака из комшилука уџбеник физике за десети разред, да га прелистамо. Ходао је тамо без капе. Другим момцима је, за годину дана, опала сва коса, а њему се, напротив, прогустила. Никог од њих више нема. Његова бригада је била састављена од седам људи. Сви су умрли. Млади... Један за другим... Први је умро после три године...Добро, мислили смо: случајност. Судбина. За њим други, трећи, четврти... Онда је свако почео да ишчекује, кад ће... Тако су живели! Мој муж је умро последњи... Монтери за рад на висини... Искључивали су струју у исељеним селима, пели се на далеководе. У мртвим кућама, улицама. Све време на висини, на врху. Био је висок скоро два метра, тежак деведесет килограма – ко је могао таквог да га убије? Дуго се ничег нисмо плашили... ( неочекивано се смеши. ) Ех, како сам била срећна! Вратио се... Видела сам га... У кући празник, увек када се враћао био је празник. Волим скуп доњи веш, све ми је лепо, али ова спаваћица посебно. Празнична, за наше прво вече... Ноћ... Цело његово тело сам знала напамет, све сам љубила. Понекад сам сањала да сам део његовог тела – тако смо били нераздвојни. Без њега сам патила, физички ми је без њега било болно. Кад бисмо се растали, на неко време бих изгубила оријентацију – где сам, у којој улици, колико има сати... Испала бих из времена... Чим је дошао, имао је лимфне чворове на врату, осетила сам их под уснама, нису били велики, али замолила сам га : „Показаћеш доктору?“ Смирио ме је : „Проћиће.“ – „Како је у Чернобиљу?“ – „Обичан посао.“ Ни помпе, ни панике. Једно сам успела да му извучем : „Тамо је исто као и овде.“ У мензи где су се хранили, у приземљу једу обични војници – супа с резанцима, конзерве, а на спрату – врхушка, генерали – воће, црно вино, минерална вода. Чисти стољнаци. Свако има дозиметар. А њима, целој бригади, нису дали ниједан. Сећам се кад смо ишли на море... Заједно смо ишли на море, сећам се, море је било велико као небо. Другарица с мужем...Такође су пошли с нама... И она се сећа : „Море је било прљаво. Сви су се плашили да не добију колеру.“ Нешто је о томе писало у новинама... Моја су сећања другачија... Јарких боја... Сећам се, море је било свуда, као небо. Плаво-плаво. И он поред мене. Ја сам рођена за љубав...За срећну љубав... Девојке у школи маштају како да се упишу на факултет, како ће на радну акцију, а ја сам хтела да се удам. Да волим силно-силно, као Наташа Ростова. Само да волим! Али ником нисам смела да признам, зато што је у то време, вероватно се сећате, било дозвољено маштати само о комсоломској изградњи. То су нам усађивали. Ишло се у Сибир, у непроходну тајгу, сећате се, певали смо : „Иза магли и мириса тајге.“ Прве године се нисам уписала на факултет, нисам имала довољно бодова, запослила сам се у телефонској централи. Тамо смо се упознали. Била сам дежурна... Ја сам њега запослила, замолила сам га : „Ожени се мноме. Ја те толико волим!“ Заљубила сам се до ушију. Био је тало леп... Ја... Летела сам. Сама сам га питала : „Ожени се мноме.“ ( Смеши се ). Понек размишљам и тражим разне утехе : а можда смрт није крај, он се само променио и живи у неком другом свету. Негде близу? Радим у библиотеци, читам много књига, срећем се с разним људима. Желим да говорим о смрти. Да је разумем. Тражим утеху. Читам у новинама, књигама... Идем у позориште, ако је тамо реч о смрти... Мени је физички тешко без њега, не могу сама... Није хтео да иде код лекара : „Ништа не осећам. Не боли ме ништа.“ А лимфни чворови су порасли величине кокошјег јајета. На силу сам га стрпала у кола и одвезла у поликлинику. Послали су га онкологу. Један лекар га је погледао и позвао другог : „Имамо још једног чернобиљца.“ И више га нису пустили. За недељу дана су га оперисали: потпуно су му уклонили штитасту жлезду, душник и заменили га неким цевчицама. Да... ( Ћути ). Да... Сада знам да је то било још увек срећно време. Господе! Каквим глупостима сам се бавила: јурила по радњама, куповала поклоне лекарима – бомбоњере, иностране ликере. Болничаркама чоколаде. Узимали су. Он се смејао: „Схвати, они су богови. А хемије и зрачења има за све. Даће и без бомбона.“ Али ја сам јурила на други крај града, да купим торту „птичије млеко“ или француски парфен - и све то, у то време, само преко везе, испод тезге. Пред одлазак кући... Ми... Идемо кући! Дали су ми специјални шприц, показали како да га користим. Треба да га храним помоћу тог шприца. Све сам научила. Четири пута на дан кувала сам нешто свеже, обавезно свеже, млела на машини за месо, пасирала кроз цедаљку и после стављала у шприц. Пробушим једну цев, ону највећу, која води у желудац... Али он је престао да осећа мирисе, да их разликује. Питам: „је ли укусно?“ не зна. Али ипак смо још неколико пута отишли у биоскоп. И тамо се љубили. Висили смо о та-а-а-анкој нити, а чинило нам се да смо се закачили за живот. Трудили смо се да не причамо о Чернобиљу. Да се не подсећамо. Забрањена тема... Не дајем му да диже слушалицу. Његови другови умиру један за другим. Забрањена тема... Једно јутро га будим, пружам огртач, а он не може да устане. Не може да каже... Престао је да говори... Очи огромне... Е тада се уплашио... Да... ( Опет ћути ). Остала нам је још једна година... Читаву годину је умирао... Сваким даном му је бивало све горе и горе, и већ зна да његови другови умиру... Ми смо већ живели с тим ишчекивањем... Причају о Чернобиљу, пишу о Чернобиљу. Али нико не зна шта је то... Код нас је сада све другачије : рађамо се другачији, умиремо другачији. Другачији смо од свих осталих. Питајте ме како се умире после Чернобиља. Човек којег сам толико волела, не бих га више волела ни да сам га родила, пред мојим очима се претварао у... У чудовиште... Уклонили су му лимфне жлезде, и пошто их нема, поремећен му је крвоток, нос му се померио, увећао три пута, и очи се промениле – раздвојиле на две стране, у њима неки непознат сјај и израз, као да није он, као да неко други вири изнутра. А онда се једно око потпуно затворило... А чега се плашим? Само да не види себе како изгледа... Да не упамти себе таквог. Али почео је да ме моли, показује рукама да му дам огледало. Или отрчиму кухињу, као да сам заборавила, нисам га чула, или још нешто смислим. Два дана сам тако варала, трећег, пише ми у свеску великим словима и три узвичника : „Дај ми огледало!!!“ Имали смо свешчицу, оловку, тако смо комуницирали, зато што чак ни шапатом није више могао да говори, чак није могао ни да шапуће. Потпуно нем. Трчим у кухињу, лупам шерпама. Нисам прочитала, нисам чула. Опет пише : „Дај огледало!!!“, и с тим знацима... Донела сам му огледало, најмање. Погледао је, ухватио се за главу и почео је да се љуља на кревету... Смирујем га... „Чекај да се мало опоравиш, отићићемо у неко забачено село. Купићемо кућу и живећемо тамо, ако нећеш да живиш у граду где има много људи. Живећемо сами.“ Нисам га обмањивала, отишла бих с њим било куда, само да он постоји, а какав је – није важно. Он – и готово. Нисам га обмањивала... Нећу се сетити ничега што бих хтела да прећутим. А било је свега...Завирила сам тако далеко, можда даље од смрти...(Зауставила се). Имала сам шеснаест година када смо се упознали, старији је од мене седам година. Две године смо се забављали. Много волим, код нас у Минску поред главне поште, улицу Володарског, тамо ми је, испод сата, заказивао састанке. Становала сам поред текстилног комбината и путовала тролејбусом, петицом, која не стаје поред главне поште, већ мало даље, поред радње Дечија одећа. Ишла је до скретања, спорије. А мени је управо то требало. Увек мало закасним, да видим кроз прозор и да се дивим: како ме леп момак чека! Ничег нисам била свесна две године: ни зиме ни лета. Водио ме је на концерте... На моју омиљену Едиту Пјеху... Нисмо ишли на плес. Он није умео да игра. Љубили смо се, и само љубили... Звао ме је „малена моја“. Рођендан, поново мој рођендан... Чудно, али најважније ствари догађали су ми се управо тог дана, па после не веруј у судбину. Стојим испод сата : у пет је састанак, а њега још нема. У шест – исекирана, у сузама, идем према мојој станици, прелазим улицу, осврћем се, као да сам предосетила, трчи за мном, на црвено светло, у радном оделу, чизмама...Нису га пустили с посла... Таквог сам га највише волела: у ловачком оделу, у ватираној јакни – све му је лепо стајало. Отишли смо код њега, да се пресвуче. Одлучили смо да мој рођендан прославимо у ресторану. Али у ресторан нисмо успели да уђемо, пошто је било вече и није било слободних места, а да вратару тутнемо петака или десетицу ( још је у употреби био стари новац ), као што сви раде, ми нисмо умели. „Хајде“, одједном ја сав засијао од радости, „да купимо у радњи шампањац, кутију колача, да одемо у парк и да прославимо!“ Под звездама, под небом! Такав је он био... На клупи у Парку Максима Горког седели смо до јутра. Нисам имала више таквих рођендана, тада сам му и рекла: „Ожени се мноме. Ја те толико волим!“ Насмејао се: „Ти си још тако мала.“ А сутрадан смо однели захтев у општину... <ах, како сам била срећна! Ништа не бих променила у свом животу, чак и да ме је упозорио неко одозго, са звезда...дао ми знак... На дан венчања није могао да нађе своју личну карту, претражили смо целу кућу. У општини су нам уместо венчанице издали некакав папир. „Кћери, то је лош знак“, плакала је моја мајка. После смо нашли ту личну карту у његовим старим панталонама, на тавану. Љубав! То чак није била ни љубав, већ дугачка заљубљеност. Како сам играла ујутру пред огледалом: лепа сам, млада сам, он ме воли! Сада сам заборавила своје лице, оно лице које сам имала поред њега. Ја више не видим то лице у огледалу... Може ли се о томе говорити? Може ли се то исказати речима... Има тајни... Још увек не схватам шта је то било. Све до нашег последњег месеца... Звао ме ноћу... Имао је жељу. Волео ме је више него пре... Дању, кад бих га гледала, нисам веровала у оно што се дешавало ноћу... Нисмо желели да се растанемо. Миловала сам га. У тим тренуцима сећала сам се оног најрадоснијег. Најсрећнијег. Кад је дошао с Камчатке, с брадом. Тамо је пустио браду. Мога рођендана у парку на клупи... Ожени се мноме... Треба ли да се говори? Може се рећи? Прилазила сам му као мушкарац прилази жени... Шта сам могла да му дам, осим лекова? Какву наду? Он тако није желео да умре. Веровао ле да ће моја љубав спасти. Таква љубав! Само мами ништа нисам говорила, не би схватила. Осудила би ме. Проклела. То није обичан рак, кога се сви плаше, већ чернобиљски, који је још гори. Доктори су ми објаснили : да су се метастазе развиле унутар организма, брзо би умро, али оне су изашле напоље... По телу... По лицу... По њему је израсло нешто црно. Негде је нестала брада, врат, језик изашао напоље. Пуцали су му крвни судови. Крварио је на све стране. „Јаој“, вриштим, „опет крв!“ По врату, образима, из ушију... На све стране... Носим хладну воду, стављам му облоге – не помаже. Нешто страшно. Сав се јастук натопи... Поставим лавор, из купатила... Лије као кад музеш краву па млеко бризга у ведро. Тај звук... Равномеран и сеоски... И сда га чујем ноћу... Док је био при свести, лупа дланом о длан – то је био наш договорени знак : зови хитну. Није желео да умре... Имао је само четрдесет пет година... Зовем хитну помоћ, а они нас већ знају, и неће да дођу: „Ми више не можемо да помогнемо вашем мужу.“ Макар да му дају инекцију! Морфијум. Научила сам да дајем инекције, а убод ствара подливе, модрице не пролазе. Једном сам успела да их дозовем. Дошла је хитна... Млад лекар... Пришао му је и одмах се повукао: „Да није он случајно чернобиљац? Један од оних који су били тамо?“ Одговарам: „Јесте.“ А он, не преувеличавам, врисну: „Мила моја, нека се што пре заврши! Што пре! Видео сам како умиру чернобиљци.“ А он – при свести, и све то слуша. Добро је што не зна, не пада му на памет: да је само још он остао од целе његове бригаде. Био је последњи. Други пут су послали медецинску сестру. Дошла је до врата и није хтела ни да уђе у стан: „Јаој, ја не могу!“ А ја могу? Ја све могу? Шта да смислим? Где је спас? Он виче... Боли га... Цео дан виче... Онда сам нашла излаз : уливала сам у њега, преко шприца, флашу вотке. Откачи се. Изгуби свест. Није ми самој пало на памет, друге жене су ми рекле. Које су се такође носиле с таквом несрећом... Дође његова мама : „Зашто си га пустила у Чернобиљ? Како си могла?“ А менитада ни на памет није падало да му треба забранити, а ни њему да може и да не иде. Било је друго време, као ратно стање. И ми смо били другачији. Једном сам га упитала: „Је ли ти сада жао што си отишао?“ Врти главом – није. Пише ми у свешчици : „Ако умрем, продај кола, резервне точкове, а за Тољка“ – то је његов брат- „немој да се удаш.“ Тољку сам се свиђала... Ја знам тајне... Седим ноћу поред њега... Он спава... Још му је коса лепа... Узела сам прамен и полако га одрезала... Отворио је очи, погледао шта ми је у рукама и насмешио се. Остао ми је његов, војна књижица и чернобиљска медаља... ( Дуго ћутање ) Ах, како сам била срећна! Сећам се, у породилишту, данима седим поред прозора, чекам га. Извирујем. Ништа не схватам: шта ми се дешава, где сам? Само да га видим... Не могу да га се нагледам, осећам, све ће се брзо завршити. Ујутро га храним и дивим се како једе. Како се брије. Како хода улицом. Добар сам библиотекар, али не могу да схватим како се страсно може волети посао. Ја сам волела само њега. Само њега. И не могу без њега. Вриштим ноћу... Вриштим у јастук, да ме деца не чују... Ни за тренутак нисам могла да замислим да ћемо се растати... То... Већ сам знала, али нисам могла да замислим. Моја мама... Његов брат... Спремају ме, напомињу, лекари кажу, саветују, дају упутства, укратко, у околини Минска постоји специјална болница, у којој су раније умирали такви, безнадежни... Авганистанци... Без руку и ногу... А сада тамо иду чернобиљци. Убеђују ме : тамо ће му бити боље, лекари ће увек бити поред њега. Нисам хтела да слушам о томе. Онда су њега убедили и он је почео да ме моли:“Одведи ме тамо. Немој да се мучиш.“ Час сам на боловању, час узимам неплаћено. По закону, боловање се добија само за негу болесног детета, а неплаћено не више од месец дана. Али он је исписао сву нашу свеску. Тражио ми је да обећам да ћу тамо да га одведем. Кренули смо колима, његов брат и ја. На крају села, звало се Гребенка, била је велика дрвена кућа, порушени бунар. Пољски клозет. Неке старице у црном... Богомољке... Нисам се ни померила из кола. Нисам се мрднула. Ноћу га љубим: „Како си могао да ме молиш? Никад се то неће десити. Никада!“ Целог сам га љубила... Најстрашније су биле последње недље... Пола сата је мокриоу теглу од пола литре. Не диже поглед. Срамота га је. „Како можеш тако да мислиш?!“ – љубим га. Последњег дана десио се један тренутак : отворио је очи, сео, осмехнуо се и рекао : „Ваљушка!“ Занемела сам од среће... Од његовог гласа ... Звали су с посла: „Донећемо му црвену повељу.“ Питам га: „Твоји момци би хтели да дођу. Да ти уруче повељу, „ Врти главом! Али, они су дошли... Донели су неки новац, повељу у црвеним корицама с фотографијом Лењина. Узела сам је и мислим: „Зашто он умире? У новинама пишу да није само Чернобиљ експлодирао, већ читав комунизам. Совјетски живот се завршио. А профил на црвеној фасцикли још је исти...“ Момци су хтели да му кажу још неке лепе речи, али он се покрио јорганом, само му је коса штрчала. Стајали су мало и отишли. Већ се плашио људи... Звала сам га, али он није отварао очи. Само је дисао... Када су га сахрањивали, покрила сам му лице с две марамице. Ако ме неко замоли да га покажем, откријем га... Једна жена је пала... А некад га је волела, била сам љубоморна на њу. „Дај ми да га видим последњи пут.“ – „Гледај“. Нисам рекла, кад је умро, нико није смео да му приђе, сви су се плашили. А рођаци не смеју да купају, да облаче. По нашим словенским обичајима. Дошла су из мртвачнице два болничара, тражили су вотке: „Све смо видели,“ рекли су, „искасапљене, дечије јешеве после пожара... Али овако нешто први пут...“ ( Ућутала се. ) Умро је и лежао је врео. Није се могао додирнути... Зауставила сам кућни сат... Седам ујутру... Сат још стоји, не може да се навије... Звали смо мајстора, он шири руке: „Ово није механика, ни физика, него метафизика.“ Први дани... Без њега... Спавала сам два дана, нису могли да ме пробуде, устанем попијем воде, нисам ни јела, и поново паднем на јастук. Сад ми је јасно : како сам могла да заспим? Мојој другарици је умирао муж, гађао је посуђем. Плакао. Зашто је она тако млада, лепа? А мој муж ме је само гледао и гледао... Написао је у нашу свеску: „Кад умрем, спали мој прах. Нећу да се плашиш.“ Зашто је тако мислио? Има разних гласина : чернобиљци после смрти „светле“... Ноћу се над гробовима види светлост... Читала сам да се заобилазе гробови чернобиљских ватрогасаца који су умрли у московским болницама и који су сахрањени у предграђу Москве, на Митину, људи не сахрањују своје мртве поред њих. Мртви се мртвих плаше, а да не говоримо о живима. Зато што нико не зна шта је то чернобиљ. Само претпоставке. Предосећања. Донео је из Чернобиља бело одело у којем је тамо радио. Панталоне, специјално одело... То одело је лежало у нашој кући, на горњој полици регала. Онда је мама донела одлуку: „Треба бацити све његове ствари.“ Било ју је страх... Ја сам чак и то одело чувала. Злочинка! Деца су ми у кући. Ћерка и син... Однели смо га ван града и закопали... Прочитала сам много књига, живим са књигама, али ништа не могу да објасним. Донели су ми урну... Није ме било страх... Пипам рукама, а тамо нешто ситно, као шкољкице на пешчаној обали, то су карличне кошчице. Пре тога сам додиривала његове ствари, ништа нисам осећала, а ово сам снажно загрлила. Ноћу, сећам се, он је мртав, седим поред њега. И одједном неки дим... Други пут сам видела тај дим у крематоријуму... Његова душа... Нико није видео, а ја сам видела... Осетила сам: још једном смо се срели... Ах, како сам била срећна! Како сам била срећна... Оде на службени пут... Бројим дане, сате до нашег поновног сусрета. Секунде! Не могу физички без њега да опстанем... Не могу! ( Закљана лице рукама. ) Сећам се... Одемо код његове сестре у село, увече ми показује: „Теби сам наместила у овој соби, а њему у оној.“ Погледамо једно друго и насмејемо се. Нисмо могли да замислимо да спавамо одвојено, у различитим собама. Само заједно. Не могу без њега... Не могу! Многи су ме просили... И његов брат... Тако су слични... Висина. Чак и ход. Али мени се чини, ако ме неко други дотакне, плакаћу и плакати. Никада се нећу зауставити... Ко ми га је узео? С којим правом? Уручили су му позив са црвеном линијом 19. октобра 1986. године... Како ћу даље да живим? Нисам вам све... Нисам до краја... Била сам срећна... До лудила... Постоји тајна... Можда, не треба моје име... Молитва се чита у тајности. За себе... ( Ћути. ) Не, реците моје име! Реците Богу... Хоћу да знам... Хоћу да схватим, зашто толико патимо? Зашто? У право време сам мислила да ће ми се у погледу појавити нешто мрачно. Туђе. Нећу издржати... Шта ме је спасло? Избацило у живот? Вратило ме... Мој син. Имам још једног сина... Наш први син... Одавно је болеста... Одрастао је, али гледа на свет дечијим очима, очима петогодишњег детета. Желим да сада будем с њим... Желим да заменим стан, ближе Новинки, тамо је психијатријска болница. Читав свој живот је тамо. То је пресуда лекара; да би живео, мора бити тамо. Сваки дан одлазим тамо. Дочекује ме речима: „А где је тата Миша? Када ће да дође?“ Ко ће ме још тако упитати? Он га чека.  Мићемо живети заједно. Ја ћу говорити своју чернобиљску молитву... А он ће гледати свет својим дечјим очима...

 

Валентина Тимофејевна Апанасевич, супруга ликвидатора

 

Овај инсерт из горе наведеног романа, историје и муке па и велике љубави према ближњем, треба да Ти буде стално у мислима. Нарочито у тексту које ћу Ти сада

писати и волео бих да нешто научиш и да се смириш.   

Основица грешака вође народа, без обзира на функцију је страх, незнање и будућност без визије и програма. У овом роману је баш утицај страха и незнања су били од пресудног значаја нуклеарне експлозије и катастрофе са људским жртвама и велики број болесника са тешким последицама. Комунизам је био диктатура власти и појединца над народом и нижим структурама власти. Страх од последице и страх од власти за себе и породицу ремети људско реално расуђивање за решење. Твој рад у делу политике и власти ( председник Владе и Републике ) доноси Теби успех на личном и породичном плану, као и Твојим сарадницима и потчињеним службеницима не само осећај гордости већ и новчане сигурности. Али ти нижи службеници стварају грешке, хаос и несигурност код осталих грађана, што доводи до могућег конфликта са несагледивим последицама. Рат долази изненада, конфликти су стални и народ је збуњен, нарочито они који сматрају да је потребно само ћутати и чекати бољитак, као и смену режима. Они који се не дају, боре се са својом идеологијом коју сматрају да је најбоља, а ја као и остали грађани нудимо једноставна решења и чекамо моменат за изазивање политичке експлозије за промену не само власти већ и система. Једни су за насилну промену власти, други за описмењавање народа и на изборима да добију власт, а трећи ( највише присутни у нашој држави ) чекају, чекају да се нешто промени, тако живе и умру чекајући. Деца су четврта врста ( мада се појављују и старији грађани ) који само чекају могућност бежања из Србије и да оду у туђину не само као привремени радници већ и за стално и да добију туђе држављанство. Проф. др Исак Адижес, је у једном интервјују изнео да пропаст једне нације у држави настаје када се изгуби НАДА, а у Србији је већ присутна у већини младежи. Нада, вера и љубав су основа једне генерације, не само те или неке друге већ и целе нације. НАДУ смо изгубили Твојим доласком на власти, ВЕРУ губимо јер будудућност без доброг система нема, црква се разјединила и епископи су се одвојили од народа, ЉУБАВ је охладнела ( развод, убиства, самоубиства, свађе и туче се шири као епидемија ), самоћа је све присутнија ( интернет, телефон, коцкарнице, старост, пијанство ). Овај песимизам мораш одмах спречити и оптимизам развијати у целом нашем јадном народу, ја сам Ти већ писао о неким решењима, а Ти ћутиш, докле ћеш ћутати, најављивао си бољитак, спомињао си силне саветнике, мењао министре са добрим и одличним решењима, будућност је, кажеш, одлична, не треба да бринемо све ће бити као у развијеним европским државама. Градиш путеве, фабрике, доводиш инвеститоре, запошљаваш, повећаваш плате и пензије, хвалиш се БДП, малим Јавним дугом, те процентима, па примаш пуно похвала, али једно заборављаш да ће се овим путевима возити туђини, у фабрикама ће дошљаци радити, па и власт ће на изборима освојити националне мањине. Е, мој Вучићу ! Стално прати и читај сајт NUNBEO. COM као и моје писмо гувернеру  Јоргованки Табаковић , па и писмо генералном директору РТС-а Драгану Бујошевићу. Читај и мој сајт drsijan.rs ја сам имао још два назива сајта које си Ти елиминисао, мислиш да се човек и његово дело може обрисати, као гумицом, али не може док постоји Бог на небу и народ на земљи. Зато се и ја јављам Теби на „црту“ како си раније позивао на ТВ двобој речима, не како Ти позиваш на нападе противника не речима већ и ножем ( има ли у свету председника са таквим речима ). Твој пргав говор и речник ја још нисам доживео. А имам 73. године и многи председници су били на власти од Тита до Александра Вучића, Ти си га претерао.                                          Но да Ти објасним и део политике која може направити већу катастрофу од догађаја у Чернобиљу. Тај део политике је конфликт који може да ескалира у КиМ са несагледивим последицама. Да би деца имала НАДУ у боље сутра мора се питање КиМ решити „радикално“ ( Ти си био члан радикала ), а то је да се брзо предложи план, теме и разговори са САД и то одмах док је Доналд Трамп на власти, јер му треба неки спољнополитички успех ( негативно је: Северна Кореја, Украјина, Кина, Европа, Иран итд. ), а то би била Србија. Ја ћу Ти набројати и дати решења, а то су :

1. Проблем око КиМ решити на један једноставан, а то је да се грађанима РС предложи референдум о независности под називом КОСОВО на два начина :

А)  Независно Косово у постојећим границама Аутономне покрајине КиМ.

Б)  Независно Косово у новим границама ( одлука комисије о разграничењу ).

2. Предложити стварање нових држава и граница међу њима по предлогу Стивена Мајера ( бивши заменик директора ЦИА за јужни Балкан ) и стварању Велике Албаније и Велике Србије ( делови територије изнад Куманова у Северној Македонији, север Косова, Република Српска из БиХ, Барања у Хрватској ).
3. Тражити позајмицу од САД у висини 5. милијарди $ за развој Србије и то :

А)  1. милијарду $ за повећање фертелитета и право штампања рсд од 4. милијарде $ у противвредности рсд и контролом од стране САД.

Б)   1. милијарду $ за изградњу старачких насеља у Србији за смештај пензионера, а да се пензионери одрекну својих пензија које остају у буџету РС и право штампања рсд од 4. милијарде $ у противвредности рсд и контролом од стране САД.

В)   1. милијарду $ за финансирање и улагање у производњи хране кроз задруге и право штампања рсд од 4. милијарде $ у противвредности рсд и контролом од стране САД.

Г)   1. милијарду $ за производњу робота и чипова у предузећима са власничким и ортачким уделом САД и право штампања рсд од 4. милијарде $ у противвредности рсд и исплате запослених Србијанаца и контролом од стране САД.

Д)   1. милијарда $ за финансирање производње млека на северу Косова и у Косовској Митровици изградња млекаре за производњу сира под називом „ЧЕДАР“ у сарадњи са САД без штампања рсд.

4. Предложити пројекат под називом ЂАКОНИСА у програму Ч.У.Д.О. које сам ја раније писао у мом сајту. Могуће је у некој општини РС урадити пробни рад и снимање овог програма и презентовати Доналду Трампу да искористи у својој земљи за израду програма, нарочито ових месеци пред изборе.
5. Ја предлажем да се изради у 3д пројекцији турбина за производњу електричне енергије, које би у лабораторији проверили фукционалност опита, а касније, направити пројекат и прототип за пробни тест те турбине.
6. Паритет рсд и $ да буде једнак без курсних разлика ( продајни и куповни ).

То је мој план, фин и дугорочно гледајући може бити добар, чак и одличан за будућност, не само Србије, већ и Србијанаца, па и осталих националних мањина. По завршетку разговора и преговора са Американцима и Албанци ће пристати на овакво решење. Потом следе избори за Уставотворну скупштину и остало по реду. Наш успех у повећању ФЕРТЕЛИТЕТА, БДП по глави становника, нулта незапосленост, велике плате и пензије, сувим речником СУПЕР ( како млади обично говоре ). Затим долази еспанзија враћања наших радника из иностранства и притисак страних грађана за тражњу азила у нашој Србији. Чуј, Вучићу, дизаће се споменици са твојим ликом и песме ће се певати о председнику који је победио немаштину и створио нов систем ЦРКВЕНИ НАЦИОНАЛСОЦИЈАЛИЗАМ, и пројекат ЂАКОНИСА у програму Ч.У.Д.О. Копираће га сви народи из свих крајева наше планете Земље. О ратовима, освајањима и хаосу неће бити говора, сви ће желети овакав РАЈ на земљи, али Ти не познајеш будућност и не желиш туђе мишљење, само себе видиш на „царском“ трону. Сада ћу Ти писати отворено шта Ти мислиш и планираш да урадиш са Србијанцима у Србији.

Знај да ми је тешко мислити и писати о мукама и тешкоћама које ће задесити Србијански народ овде у Србији, лепој земљи, народу, биљкама и животињама, клими и све што и Ти описујеш када пусташ свечаним чином путеве, фабрике у рад и народ Ти одобрава аплаузима, кликће задовољно, па ми је жао да Ти отворим очи. Упорним захтевом да је КиМ саставни део Србије и да желиш контре у односу на Албанце и њихове „дечије несташлуке“ које спроводе по наговору Американаца, а који се слатко смеју у пошалицама на рачун Срба и њихово, наше нервирање. Шта ако се Албанци и Американци договоре уз новац и велике жртве освоје целу Србију, а не целу Србију, већ до Саве и Дунава, јер ће се АП Војводина гласањем извршити сецесију и створити нову државу, не желећи да падну у ропство под Албанцима. Потом следе велике сеобе у Војводину и остале европске државе, чак ће и свој индедитет и веру губити само да остану живи и запослени са својом породицом. Ту је присутан и ИСИЛ из Сирије, Талибани да се угњезде у Европи. Упочетку ће бити мање ратно са диверзијама у аутобусима, културним центрима и стадионима, а потом следи и ратно присуство великих сила. Господине Вучићу, знам да мислиш да ја сањам, фантазирам и треба ме затворити због наводне дестабилизације Твоје власти. Не, само сам Ти писао да видиш визију и добро отвориш очи и читај ова два решења. Упореди писма из романа ЧЕРНОБИЉСКА МОЛИТВА, са нашом будућом стварношћу и како ће народ да кука и проклиње, а најгоре кад у муци „сипа“ клетве на Тебе и твој пород, тешко Теби. Споменућу Ти и неколико примера погрешне процене владара и касније лоше ратне и политичке стратегије која је донела велики број убијених и умрлих Србијанаца у прошлости и можда убудуће које Ти не можеш да предвидиш. Само да споменем косовски бој, па цео 20. век у рату и умирању великог броја Србијанаца и ми се нисмо никад опоравили од тих дешавања. Сада су у Србији први пут спомиње бројка мања од 7.милиона присутних грађана у Србији, па нас ни жене неће удостојити већег броја рађања. Све је присутнија болест : ДЕПРЕСИЈА, КАНЦЕР и друге тешке болести.

ЗЛО, ХАОС, СМРТ су од увек били присутни у неким народима које власт и владари нису могли, или нису хтели спречити из разних начина и користи, па господине Вучићу научи из мојих писама и текстова које се налазе у мом сајту : drsijan. rs требаће Ти у будућим временима Твоје власти. Сада ћу Ти цитирати једну пословицу о власти и власништву :

Колико човек поседује и има власт ? Толико, колика му је величина обуће, а и то је привремено, а остало је божије и коме он хоће да уступи!

СМРТ

Смрт ( латински MORS ) означава престанак живота, односно неповратно прекидање животне активности организма ( биљака, животиња, човека ) и као коначни резултат – престанак постојања јединке као засебног животног система. Природна или физиолошка смрт је у правилу завршетак дуготрајног и постепеног процеса гашења основних животних функција, односно резултат старења.

Абнормална или патолошка смрт је изазвана болесним стањем или озледама организма, односно за живот најважнијих органа ( мозак, срце, плућа и др ).

Знакови смрти : Pallov mortis, Algor mortis, Rigor mortis, Libor mortis делимо их на :

• Пресумтивне или ране знакове смрти ( зло, страх ).
• Позитивне или сигурне знакове смрти.
• Касни знаци смрти.

ФИЛОЗОФСКА СХВАЋАЊА

Када је атински филозоф СОКРАТ 399. г.п.н. ере осуђен на смрт због „безбожништва и кварење омладине“ пред судијама је одржао чувену беседу о смрти :

„ Јер бојати се смрти, људи, није друго него мислити да си мудар, а ниси. То значи мислити да знаш оно што не знаш. Та нико не зна  да ли је, није смрт управо највеће од свих добара за човека, а опет је се боје, као да сигурно знају да је највеће зло и зар то није не знање, и то највише прекора вредно, кад неко мисли да зна оно што не зна ? А ја људи, баш се у томе и тиме разликујем од већине људи, па ако бих да сам у томе, што, како не знам ништа и приликама у Хаду, и не мислим да шта знам... Дакле наместо онога зла за које знам да је зло, никада се нећу бојати и клонити онога о чему не знам није ли баш добро... Време је, судије, да ја пођем у смрт, а ви у живот. А, ко од нас иде бољој судбини, то нико не зна.“  СОКРАТ

Иако су га пријатељи посећивали у тамници и наговарали на бекство он одбија, сматрајући да не треба дуг и частан живот упрљати нечасном смрћу.

ЗЛО

Грчки израз за зло је КАКИА, чије је првобитно значење „оно што је лоше – шта човек жели да избегне“, као што је физички бес, болест, патња, несрећа све повреде

Зло је оно који је склон злу. Онај који чини зло назива се зликовац, злочинац, злотвор. Носилац злобе је злобник. Злога је изразито зла нарав чији су показатељи зла воља, зла намера, злурадост, пакост и слично. Злоупотреба је употреба доброг или неутралног чина у зле сврхе и још се назива манипулација.

Оче наш... и избави нас од ( злога или зла ).

Не дај се злу надвладати, него надвладај зло.

БУДА

Сидарта Гаутама је сматрао да постоје 4. основна разлога из којих човек чини зло :   1. Вођени жудњом чинимо зло.

2. Вођени љутњом чинимо зло.
3. Вођени незнањем чинимо зло.
4. Вођени страхом чинимо зло.

Буда је тврдио да нам зло не може бити нанесено извана, јер „нема зла за онога ко га не чини“.

Сократ : „једино добро је знање, и једино зло не знање“.

ХАОС

Хаос је према грчким митовима, почетак и извор свега на свету, митолошко објашњење постанка света и свег што живи. Створен је у грчкој народној машти и у различитим митовима о постанку света његова улога је другачија. Најчешће се излаже по Хесиодовом делу, Тегонија ( „Порекло богова“ ) из 8. века п.н.е. која каже : „У почетку беше вечни, безгранични, тамни Хаос“.

Грчки хаос значи „ уптажњен простор, велика празнина, амбис, понор“.

Стари Грци су га замишљали као бескрајни свемирски простор, или као мешавину безобличних ствари у бесконачној тами, и као таквог су га прогласили божанским бићем.

Према једном од два неименована, „филозофска“ мита о стварању света, прво је био Мрак, па је из Мрака искочио Хаос. Из јединства Мрака и Хаоса изашли су Ноћ, Дан, Пакао и Ваздух.

Такође има значење : неред, крш, лом, русвај, џумбус, пакао, гунгула, збрканост, дар – мар, врева, метеж, циркус, конфузија.

Саобраћајни хаос је приказан ове године на граничним прелазима око Србије.

У математици, теорија хаоса описује понашање одређених динамичких система који могу да испоље динамику која је веома осетљива на почетне услове.

Хаотично понашење се такође јавља у природним системима као што су метеоролошке прилике.

Ефекат лептира је термин коришћен у теорији хаоса, који описује како мале варијације могу да утичу на огромне и комплексне системе као што је време.

Едвард Лоренс је први вршио експерименте везане за хаос. Он је 1961. године користио нумерички рачунарски модел да поново обави временску прогнозу. Уместо оригиналних .506127, укуцао је .506 мислећи да ће добити приближан резултат, међутим рачунар је избацио резултат који није био ни близу оригиналном. Установљено је да чак и фактори који су тада сматраним неважним могу да утичу на време који ће након неколико седмица захватити други крај света. У сфемиру ефекат лептира је гравитација која ће из стања равнотеже и система покренути хаос у појединим деловима, а на крају окретање земљине лопте, коју сам писао у теми „Пажња, опасност ( удар астероида, и окретање Земље )“.Па ће окретање земљине лопте покренути читав систем хаоса ( земљотреси, вулкани и водени цунами, па и ледено доба, итд ).

У данашње време политички хаос у нашој средини је дешавање око КиМ и тиме ће настати хаос за Србе из окружења и Србијанце у РС.Лептир и његов лет или титрај крилима је такав да су политичари својим изјавама, радњама допринели ратовима у Србији, Југославији и сада поново у Србији ће достићи врхунац последица као што је могућ крвави атомски рат. Да ли Србијанци схватају да ефекат лептира може донети велики број мртвих Срба и хаос који неће моћи да се заустави. Закључак би био да време од 24 сата, 365. дана или 364. дана годишње како тумачи Енохов календар свеједно или пак светлосна година ништа не мења. Лептиров титрај је бесконачно у простору и времену доноси велика дела и покрете са несгледивим последицама и катастрофама по околину. Само мали миг, дах и трзај покреће велике догађаје. Ти догађаји из нашег угла могу бити добра за наша поколења.

Примера ради Резолуцију 1244. треба поништити и спремити нову резолуцију којом се регулишу међунационална спорења на Балкану.

Поглавље 23. и 24. као 27. ствара у Србији хаос који ће неповољно утицати на пријем Србије у ЕУ, јер ми никада нећемо уредити судство, законе и чистоћу. Зато ћу примером из судства у прилогу овог писма Теби, господине Вучићу, презентовати како Те поштују, Твоје законе и Твоје судије. У овом процесу се ствара хаос у одлукама и образложењима једноставно речено хоће две жене да отму заједничке просторије и помоћу судија легализују отимачину и на крају да продају и остваре незаконити приход. А, поглавље 27 је права катастрофа и хаос.

ЦРКВА

Патријарх и синод, као и остали епископи на саборима СПЦ расправљају и доносе важне одлуке у вези рада и будућности цркве и верника који су такође чланови, па се њихова питања и жеље не прихватају, а камоли политичара ни науке. Све је то сујета, гордост и расуло које разједињује србијански народ у РС и ван ње у потрудим у разним предлозима и објашњењима да испишем истину и будућност која ће нам сигурно требати. Господине Вучићу предлажем Ти да добро проучиш овај предлог, закажеш пријем код Патријарха српског господина Иренеја и да му изложиш решење у вези статуса КиМ и односа РС са њима, Европом, САД и целим светом. Ово се уклапа у програм који сам изложио да са Трампом, када се сусретнеш у вези КиМ, или Косова као признате државе од стране САД-а. СПЦ треба да те послуша у следећим темама које ћу сад да Ти напишем :

1. Назив СПЦ да се промени у нов назив ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА у некој држави као што су : Србија, Северна Македонија, БиХ, Хрватска, Косово, Аустрија, САД итд у свим државама земљине кугле преко 190. са својим архиепископима, патријарсима, као и под подршком Србије, Русије и других православних цркава. Ово је корисно и за Америку јер ће се и они, тј, сав њихов народ ујединити у вери према Богу на исти начин као и ми. Удружене православне цркве Америке и Русије представљаће добар темељ за мир у свету и разоружању, а сав новац од оружја ће се употребити за науку, технику и социјалу, за мој светски поредак под називом ЦРКВЕНИ НАЦИОНАЛСОЦИЈАЛИЗАМ. Такође би било потребно да у РС буду у свакој општини по један епископ који ће водити народ у просперитет.
2. Прилог цркви да се промени и буде у обавези, који су чланови цркве, да плаћа путем обустава од плате и пензије са одређеним процентом.
3. Поред женских манастира да се граде већи старачки домови, па и насеља. Волео бих да се код манстира у Боговађи изгради такаво насеље, али да се преместе избеглице из тог краја и да се премести војска са свим њиховим војним средствима и да се у тим тунелима изграде нове просторије за...
4. Црква да покрене народ у КиМ када су недеље и црквени празници крену у литију са молитвама за ближње ( Албанци ) и њихово смирење. Такође на билбордима поставе слике астероида који ће у недељу 13. априла 2036.год. да удари у Метохију и покрене ерупцију мегавулкана. Биће бежаније.

 

САНУ и ректори са свом елитом да се прикључе овом мом предлогу решења проблема са КиМ. То значи да се политика, црква, наука и финансије удруже за масовно богаћење Србијанаца кроз духовност, културу, финансије и радост. Навешћу таксативно шта би било могуће урадити:

1. Енергија кроз струју која би била у производњи из свих облика које природа даје. Разне врсте турбина ( моја турбина поред постојећих брана ), литијумове батерије, водоник.
2. Превоз са погоном струје и батерија, као што је воз, тролејбус, трамвај, електроаутомобили, бродови.
3. Грејање на струју у Србији, а у Африци хлађење.
4. Афрички потенцијал са Америком у склопу неколико држава у источном делу : Египат, Судан, Уганда са воденим потенцијалом ( Нил, Бели Нил, Албертов Нил и Викторија језеро ). Танзанија и Мозамбик са њиховим воденим потенцијалом ( Тангањика језеро, Малави језеро, река Замбези ).
5. У Египту постоји депресија КАТАРА ( - 133 м ) и то искористити са Египтом јер они већ раде на том простору да населе 1. милион становника.
6. Телекомуникација, мобилни телефон 5. у 1. ( локалнет, преводиоц, ЏПС, обични телефон са земаљском антеном, двоструки екран на извлачење ).
7. Туристички вагони у композицији воза, нови изглед аутомобила полу прозводи или финални, мамутске пумпе за пумпање воде ( слатководне и слане ) са погоном на сунчану енергију.
8. Храна са производњом у Африци и заштита путем предатора.
9. Заштита путника у саобраћају путем три елемента :

• сензор за присуство алкохола у возачу,
• тахограф са мапом и временом проласка у делу забране прекорачења брзине,
• џпс уграђен бочно који ће укључењем жмигавца опоменути возача за опасност из другог правца.

 

ИЗБОРИ

Да се ја питам, избори би били већински за изборе кандидата за народне посланике у Народној скупштини РС. Кандидати би били по принципу једна општина, један народни посланик са именом и презименом на листи за гласање. Што значи да се мора амандманом изменити први став члана 1оо. Устава РС, и који би гласио : Састав и број народних посланика ће се регулисати уставним законом из области : Састав Народне скупштине.

Примена Устава и закона мораш Ти контролисати преко својих страначких колега. Нарочито важи и за Тебе у пеамбули Устава РС, чланова 6 ; 8 ; 108 ; 115 ; 118. Читај, тумачи, тражи помоћ ЛЕКТОРА при писању нацрта Устав и закона, провери на јавним расправама и нарочито од стране опозиције при усвајању закона и на крају и Ти проверавај пре него напишеш УКАЗ о проглашењу закона.

Волео бих да се изврши децентрализација локалне власти и избора за одборнике у скупштинама приградским, градским општина и општинама у целој РС. Укинути Савете месних заједница и сву одговорност пренети на локалне одборнике.

Наступе власти и опозиције у медијима, како електронским, тако и писаним да буде примерен за обе стране целе године, а на пропагадним наступима за изборе да буде једнак. Свако може у додатним наступима да уплати медијама новчани износ који је потребан и простор како се уговором дефинише.

Основицу за победу на изборима чине два програма :

1. Име и презиме – личност, која је популарна, храбра и има интересантан наступ у медијима.
2. Програм који доноси бирачима ( незапосленима, запосленима, пензионерима ) сигурност, економски просперитет, финансијски бољитак за породицу, социјални додатци. А то је :

• запосленост,
• висина плате,
• добар посао ( неодређено време, заштита ),
• гаранција за професионално напредовање,
• познате фирме и будућност,
• познат производ, итд,итд.

По мом мишљењу у Србији треба кренути да се за кандидата одреде више кандидата у претквалификационој утакмици и победник да буде кандидат испред опозиције, а то је пре свега ЖЕНА. Она би у садшњим условима требала да избегне да критикује садашњег председника РС ( Вучић ), и да  језик изражавања буде на висини једне културе и васпитања, да не комуницира само она већ и да тимови саветника буду у јавности за поједине области, итд.

Господине Вучићу, у досадашњим изборима за председника РС, победици су добијали око 2.160.000 гласова од 6.600.000 гласова који су регистровани са правом гласа. Па то чини само 30 % бирачког тела, не улазим у рачун колико је изашло на бирање. У Холандији рецимо у једном радном дану излази обично око 85 % од бирачког тела, па сматрам да су у једној таквој утакмици потребни јаки кандидати, да би велика већина изашла и у Србији.

Сматрам да опозиција неће изаћи на изборе ( барем део ) Твоја странка ће лако победити и добити већину у Народној скупштини, али ће то бити „пирова“ победа јер ће након избора бити већи број демонстрација која ће угрозити Твој избор за председника РС и кандидат опозиције ће лако победити. Једини спас је прихватање свих захтева опозиције за изборе у пролеће 2020. године, јер ћеш онда лакше и Ти победити. А, ако не послушаш већ са гордошћу наступиш онда долазе лоша времена за Твоју странку, Тебе лично као политичара ( Тито, Милошевић, ДС  ).

У садашњој ситуацији треба бити мудар човек и политичар и на медијама фин наступ доноси позитивно мишљење народа и без обзира на Твоје наступе и говоре. Господине Вучићу, од како је света и века никада није било толико мржње на Србе и Србијанце из наше околине, па и на Тебе лично, тако и у својој земљи. Нас подржавају само они који желе да нас искористе у својој економији и контра свету. Твоја одлука о изборима, политици и пропаганди донеће, већ сам писао јалову победу и потом следи Твоје повлачење из воћства странке и на изборима за председника Србије бићеш поражен од жене која ће добити велико поверење народа, потом следе ванредни избори за избор народних посланика у Народној скупштини РС. А потом долазе велики проблеми :

1. Проверава ће се колико је штампано рсд у штампарији на Топчидеру, ко је и колико требовао рсд из Трезора НБС без покрића. Такође ће да се провере на који начин се финансирао пројекат изградње путева и под којим условима је била изградња фабрика и осталих инвестиција, као и колико је добијено донација из ЕУ.
2. Тврд став о стабилности курса рсд ће одмах пасти и рсд ће се „срозати“ по мом мишљењу на однос 1. Евро = 135,50 рсд.
3. Инфлација ће одмах кренути и и биће двоцифрена, а потом ће кренути стабилизација и биће подношљива са 4 %.
4. Део народа ће тражити Вучића да се поново политички активира, али по повратку на политичку сцену Ти ћеш горе проћи него и један политичар. Јер нећеш моћи да пробијеш инострану блокаду који неће Тебе желети.
5. Већина радника, интелектуалаца, а и послодаваца ће масовно напуштати Србију и мој господине Вучићу ето Ти „белаја“ и пропасти народа Србијанаца.
6. Тешко и Србима који живе у окружењу и њима прети „погром“ и бежанија.
7. Тешко ми је још набрајати шта ће нас задесити, још имаш шансе да поправиш садашње стање и будеш прозорљив да не наседнеш на своју сујету и гордост.

На крају, а можда на почетку требао сам Ти предложити још неке измене и корекције за бољи стандард и достојанство грађана РС, нарочито пензионера. Почећу са нама пензионерима од којих си „украо“ део пензије и зато Ти предлажем да ту висину увећану са каматом поделиш на проценте хартије од вредности и акције у следећим предузећима : ЕПС, ФИАТ, ТЕЛЕКОМ, Куршумлијска бања. Треба решити проблем пореза и предлажем Ти да се региструје на роби порески број и из производње тако крене у даљу продају, а ПДВ се укине и уведе ПНП што значи порез на промет. Уведи ВИЊЕТЕ за плаћену путарину у договору са суседним државама, а касније успут заустави сумњиве аутомобиле уз додатну контролу. Нека залепе флајере са бар кодом на аутомобиле, аутобусе и камионе за брзо читање у пролазу без стајања. Преиспитај улогу министра без портфеља задужену за повећање фертилитета ( има једно дете и оно живи у иностранству ). Нудим Ти једног свештеника из Лазаревца који има 6.-оро деце, шта ћеш бољег од њега или његове супруге, па боље и она, јер је жена и мајка.                                            

 

А на крају да Те опет поздравим са рудаски :

 

С Р Е Ћ Н О !

27. 08. 2019. године

У Лазаревцу

Прилог:

Фотокопије пресуда

Драган Шијан

М. Лазаревић 19 / 2

ПЕНЗИОНЕРИ

Затражити од неких институција дугорочна решења против дискриминације према пензионерима и донети нове законе о пио, као што су :

1. Донети закон о пио у виду два стуба уплата доприноса и коришћења права на пензију као што је :

   -  Обавезно пио – државна пензија.

   -  Добровољно обавезно пио – лична пензија.

2. Висина доприноса за обавезно државно пио да се подигне са 26 % на 32 %.
3. Висина доприноса за добровољно обавезно пио да буде најмање 6 %.
4. Донети закон о заштити пензионера са минималним пезијама тз. „ЗАШТИТНИ ДОДАТАК“ и да таква пензија буде најмање висине 20.000,оо рсд у 2020. години и да се сваке године подигне за 1.000,оо рсд.
5. Свако повећање висине пензија буде адекватно испраћено решењем на име корисника пио фонда о новој висини пензије.
6. Укинути једнократне помоћи пензионерима.
7. Укинути следеће чланове 70а, 70б, 70в, из Закона о пио као и погрешно тумачење члана 20 истог закона, а у вези умањења пензија од 0,34 % месечно до крајње висине од 20,4 %, тз. пенале.
8. Донети закон о истим радним стажом за добијање решења за пензију мушкараца и жена.
9. Максимално запошљавање и отварање предузећа, нарочито АД ( Србијанска штедња у девизама је преко милијарди Евра и 0,5. милијарди Евра у динарима )
10. Повећати развој задруга (пољопривредне, занатске, туристичке) путем донација.
11. Запошљавање пензионера на лакшим радним местима са могућношћу уплате доприноса за пио ( редовно запослени и уговором о делу ).
12. Изградња пензионерских кућа, па и насеља у свакој општини РС.
13. 13. По статистици 2021. године у Србији ће бити више пензионера него запослених.
14. Читати мој сајт drsijan.rs
15. Из сајта издвојити поглавље КОНТРОЛА и проучити га детаљно.
16. Затражити законом право власништва над бањама, зградама и осталим организацијама ( спорт, објекти ), приоритет акција над ЕПС-ом, телекомом итд.
17. Овим путем обавештавам пензионере да је жалба на умањену пензију предата Врховном касационом суду у Београду од стране удружења пензионера Србије.
18. Кандидовати жене за одборничка места у општинама ( рецимо пензионерке ).
19. Тражити да избори за посланике у Народној скупштини РС буде ВЕЋИНСКИ.

17.10.2019.

У Лазаревцу

Драган Шијан

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЕЛЕКТРОНСКЕ УПРАВЕ ОПШТИНЕ

Агенција физичких и правних регистара општине – АФиПРО

МАТИЧНИ УРЕД	рођени, држављанство, венчани, разведени, умрли.
ПОЛИЦИЈА	место боравка, лична карта, пасош, саобраћајна и возачка дозвола.
ОПШТИНА	бирачки спискови, уписани ДА или НЕ, изборна места, одборници, месне заједнице: председник и чланови.
КАТАСТАР	земљиште, објекти: власници, укњижено ДА или НЕ
ПОРЕСКА УПРАВА	порез, доприноси пио, социјално и здравствено за запослене, порез на зараде уплаћено ДА или НЕ.
ЗДРАВСТВО	здравствена картица са ДА или НЕ, болести: тешке или лаке и користи помоћ, дозвољена информација.
СОЦИЈАЛНЕ УСТАНОВЕ	гладни и сиромашни са правом коришћења кухиње, право да проси, социјалне карте, ранг листе.
АЛИМЕНТАЦИЈЕ	приход, посао, боравиште, судске пресуде.
СУД	пресуде свих врста.
ЗАТВОРЕНИЦИ	до 1. године, више од 1. године затвора, лаки, тешки у затвору, кућни са наногицом.
ПОРОДИЦЕ СА 5 и више ДЕЦЕ	приход, стан, старост деце, остала имовина.
ПЕНЗИОНЕРИ	са приходом до 35.000,оо, или више РСД, корисници старачких домова, геронтолошких центара.
НАЦИОНАЛНА СЛУЖБА ЗАПОШЉАВАЊА	ранг листа : годиште, школска спрема, занимање, мушки женски пол, са новчаном надокнадом и без надокнаде.
ТУРИСТИ	боравишне пријаве : полиција, туристички објекти.
ЈАВНИ БЕЛЕЖНИЦИ	уговори, наследници, продаја, поклони, судске одлуке.
ДИГИТАЛНА ОБУКА	двојна обука на једном екрану, пример: писање текста и налога, читање, помоћ у виду текста или слике.
ПОРЕКЛО РОБЕ и НОВЦА	роба, порекло, увоз, извоз, царина, новац, уплате, исплате, власништво,
КАЛКУЛАЦИЈА РОБЕ и НОВЦА	произвођач, увозник, цена, порез, маржа, кретање новца, уплате, повраћај претплате.
ЕЛЕКТРОНСКА КОНТРОЛА	инспекција, синдикат, пореска служба, суд, роба, услуга, новац, запослени, правна и физичка лица са картицом и сликом и џпс-ом итд.
АФиПРО	правна лица ( предузеће, задруга, удружење, предузетник ). физичка лица ( приватник, регистровано домаћинство ). порески индефикациони број, матични број.

Основна концепција и улога у свему напред набројано је ЧОВЕК, па новац, роба, услуга и сва кретања на тржишту капитала је КОНТРОЛА.

Пример 1. : урадити софтвер на мобилном телефонском апарату на начин да се отиском прста корисника и пин ( пар ) пренесу новчана средства ( адвокат, такси, пијаца, стоматолог и др. ) без фискалних рачуна.

Пример 2. : уградити ЏПС на картице за запослене и онда се контролише рад и кретање запослених, може и роба.

Пример 3. : сва новчана средства се прате од извора до крајњег корисника, па неки пут и даље тј. бесконачно, до уништења вредносног папира или неког материјала.

Пример 4. : прекршиоци трансакција се одмах региструју и означе за даљи поступак по хитном поступку.

Пример 5. : чиновник који улази у контролу АФиПРО доставља свој налог, шифру и своју слику на увид том кориснику и власнику података у дозвољене контроле.

Пример 6. : У недозвољеном приступу података следи судски налог са сликом и подацима судије.

Пример 7. : Сва новчана средства из штампарије новца и трезора се маркира и контролише ток до потрошача ( Влада, буџет, банка ).